Сумирајући резултате рада у протеклој години, директор Златиборског еко аграра Владимир Бојовић каже да је и 2019. година била успешна за Златиборски еко аграр. Успеси који су постигнути запажени су у свим аспектима, а посебно у области субвенција за пољопривреду и подизање капацитета руралног предузетништва.
У 2019. години буџет за пољопривреду износио је 25 милиона динара. Захтеви за остваривање права на субвенције су подношени Еко аграру по различитом основу, а укупно је поднето 311 захтева. Највише захтева је поднето за меру „Инвестиције у физичку имовину“ и то преко 50% од укупног броја , а од тога највише је поднето захтева за набавку приплодних грла у говедарству и овчарству.
"На другом месту је мера која је ове године новина и односи се на подршку младима на селу, а реализована је кроз набавку квалитетних приплодних грла оваца. На овај начин девет младих пољопривредника увећало је постојећа стада за по 10 грла сјеничке расе или 7 грла ил де франс расе што је добра основа за подизање капацитета у овчарској производњи, "
каже Бојовић и напомиње да се преко Програма мера за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Чајетина субвенционисало осигурање пољопривредне производње, каматна стопа у оквиру кредитне подршке као и мера везана за унапређење сеоског туризма и мера везана за унапређење прераде и маркетинг.
Велики понос Еко аграра је и млекара „Наша Златка“ која успешно послује више од две године.
„Протекла година за млекару „Наша Златка“ била је веома успешна.Златкини производи нашли су своје место на локалном тржишту ,а на нашу радост све је већа потражња за њима. Просечна дневна производња је била 90 кг сира и 30 кг кајмака ,али је потражња премашила произвођачке капацитете те је стога у наредној години планирано проширење млекаре. У 2019. години млекара је представила своје производе на многим сајмовима као што је сајам „Добра храна и вино“ где је добила признање „Иновативност у производњи традиционалне српске хране“ У оквиру 2019.године настављена је сарадња са Институтом за хигијену и технологију меса у Београду као и Фондом за иновационе делатности и у оквиру те сарадње реализован је пројекат „Утврђивање специфичних карактеристика млека и млечних производа са дефинисаног подручја“.
https://www.youtube.com/watch?v=lhgz13xQepwУ оквиру активности Еко аграра у разговору са директором предузећа, истакнуто је да је ове године Еко аграр успешно организовао 19. Пршутијаду и У 2019. години Златиборски еко аграр је учествовао у организацији Ракијаде у Шљивовици и Дана пастрмке у Љубишу.
Оно на шта је Еко аграр поносан у 2019. години је успешна сарадња са пољопривредницима која се могла видети по посећености Агро дана у организацији Златиборског еко аграра.На Агро дану запажено учешће је узео и већи број еминентних стручњака из области пољопривреде са домаћих института и факултета.Као још један добар резултат сарадње са локалним становништвом и пољопривредним удружењима је и одржан и запажен Изложбено продајни сточни сајам у Кривој Реци који је прерастао у традицију.
„Златиборски еко аграр“ је у 2019. години успоставио сарадњу са Фондацијом Ана и Владе Дивац ,а испред ЈЛС успешно координирао пројектом „Подизање капацитета Савеза сеоских жена Чајетине „ ,под покровитељством Швајцарске владе и Тима за социјално укључивање Владе Р.Србије. што је резултирало могућношћу наставка сарадње и у 2020 години. “
Еко аграр се увелико спрема за јубиларну 20-у која ће се одржати од 14-16 фебруара 2020. године.У оквиру манифестације ове године планирани су и неки нови садржаји који ће привући пажњу већем броју посетилаца. Поред Пршутијаде у 2020 .години у сарадњи са сталном радном групом за регионални рурални развој „ SWG RRD“ одржаће се други по реду „Фестивал доброг укуса“ који има за циљ промоцију и продају традиционалних пољопривредних производа, где се јача вредност и видљивост те врсте произода.
По речима директора Владимира Бојовића пред тимом Еко аграра су велика очекивања и велики посао, проширење капацитета млекаре, нови пројекти, заштита географског порекла и добијање жига гаранције „Добро са Златибора“.