Синоћ је у Библотеци „Љубиша Р.Ђенић“ представљен роман „Врт сећања“ Милене Маше Лукач. Овај роман је наставак приче о породици Михаиловић Сићур коју су читаоци упознали и заволели кроз књигу „Четврта столица“ . Нови роман изашао је у издању лазаревачке библиотеке „Димитрије Туцовић“, а о књизи је говорила директорка библиотеке и рецензенткиња, Јасмина Иванковић. За Чајетинце је посебан куриозитет било сазнање да је ауторка велики део својих романа написала на Златибору, где су и смештена поједина збивања.
Нови роман Милене Маше Лукач „Врт сећања“, који, према речима рецезента, враћа прози топлину писања прошлих времена је роман којим је ауторка на занимљив и неочекиван начин наставила сагу о породици Михаиловић Сићур започету у књизи „Четврта столица“.
„Ја сам загризла једну врло озбиљну тему. Кроз 40 дана, а ми сви знамо колико су битни 40 дана у свим религијама, па и у нашој, када се рађамо и кад умиремо. Ја у „Врту сећања“ пишем о 40 дана када одлази драго нам биће, шта се заправо деси? Пишем из мушког лица, како главни јунак Гаврило Сићур се издиже изнад свога бола и у лавиринту свога живота проналази наслеђе од мајке Шумадинке и оца Далматинца. Каква то крв у њему тече, која је то мешавина крви? Ко буде читао „Врт сећања“ откриће како се он снашао и пронашао своје решење за бољи живот“.
Овом сагом, Маша Лукач је, желела да направи омаж једном времену које обухвата 60-те године 20. века као и људима који бивствују на простору Србије, Босне и Хрватске, покушавајући да објасни утицаје различитих склопова личности на догађаје и судбине.
„Мислим да са све три књиге остављам младима у наслеђе да схвате шта су добили од својих предака, шта они делају у свом животу да би, на крају, својим потомцима оставили у наслеђе. А шта ? Добру душу и квалитетан живот“, каже ауторка.
Роман „Врт сећања“ издала је Библиотека „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу, а рецензију је писала филолог Јаsмина Иванковић, директорка библиотеке.
„Миленини романи се баве Колубаром и, заправо, животом људи у Шумадији у Колубари у другој половини 20-ог века. Тај роман можемо посматрати не само као романескно штиво које нам доноси једну јако интересантну животну причу, али оно што је још битније је да тај роман можемо посматрати као социолошку, пре свега као антрополошку студију о људима са тог тла и о том времену“.
Љубав, истрајност и важност породице и наслеђа у грађењу сопственог пута, основа су Машиних романа који своје упориште имају у мудрости стварног живота.Својом ведрином и спонтаношћу, ауторка је освојила чајетинску публику изазвавши у њима жељу да наставе дружење са списатељицом и кроз њена дела.
МРЛ
