Општина Чајетина, једна је од општина, у којој РРА “Златибор” спроводи пројекат “Промоција одрживе употребе биоенергије”. Тим поводом њени представници разговарали су са нашим суграђанима о начинима грејања станбеног простора и ефикасном коришћењу огревног дрвета у домаћинствима. У први мах рекло би се да о дрвету, као огревном материјалу који су користили још људи у првобитној људској заједници, знамо све! Међутим, није на одмет подсетити се зашто је оно најпрепоручљивији елемент када је реч о грејању нашег животног простора.
Стручњаци из РРА рећи ће вам да је дрво еколошки неутрално гориво и при сагоревању, емитује угљен-диоксид у ваздух исто онолико колико би емитовало да се просто само од себе распада. При сагоревању фосилних горива у атмосферу се емитује огромна количина загађујућих материја. Такође, дрво је обновљиви извор енергије које се једноставно складишти, а правилним коришћењем постиже се енергетска ефикасност. Такође, његов продукт – пепео, може се користити као еколошко ђубриво. Оно што је такође битно јесте и његова економска исплативост.
Пројекат промоције о ефикасном коришћењу огревног дрвета у домаћинствима траје већ две године и наставиће се у наредне две, а у Србији га реализује немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ уз подршку Министарства пољопривреде РС.
РРА “Златибор” одговорна је за његово спровођење у златиборском крају. Менаџер пројекта, Милош Радојевић, каже: “Пројекат, како и сам назив каже, је промоција одрживе употребе биомасе. У оквиру пројекта наш задатак је био да идемо кроз Регион, да разговарамо са грађанима, организујемо медијско гостовање, делимо промотивни материјал, да радимо едукацију свих слојева друштва, како практичним мерама можемо да утичемо на ефикасност и на одређене уштеде”. Анкета која је рађена кроз ГИЗ-ов пројекат показала је да мање од 2% становника Србије троши огревно дрво на адекватан начин. С обзиром да се у нашем крају, у грејној сезони која траје готово 6 месеци, домаћинства већином греју на дрва, прави је потез РРА да говори управо са становницима нашег краја.
Више информација о самом пројекту можете пронаћи на: www.rrazlatibor.co.rs
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
