Живели су у Русији,у граду Самара. Ту су рођени, одрасли и ту су се упознали. Василиј и Олга Семенихин упознали су се у лето 1985. године на реци Волги. Била је то љубав на први поглед, која је након три године крунисана браком. Из тог брака добили су две ћерке, Ксенију и Марину.
У Русији су добро живели и имали су све што им је било потребно. Након 45 година живота у свом родном граду одлучили су да крену даље. И тако су путовали по свету, да би на крају завршили у Црној Гори, купили стан и живели неких седам година. Међутим, ни ту нису стали са путовањима, већ су кренули даље и стигли у Србију. Обилазили су нашу земљу око два месеца. Обишли су Крагујевац, Краљево, Ваљево, Врњачку Бању, све до Београда тражећи ново место где би се настанили. Они су превасходно тражили, не град већ село, јер је то била Олгина вишегодишња жеља.
„Одувек сам волела село. Након добијања пензије, кренули смо у реализацију ове идеје. Након толико држава, градова и многих разних места сасвим случајно стигли смо у Шљивовицу. Чим сам видела ово прелепо село, знала сам да је управо то оно о чему сам маштала и тражила све ове године. У свему овоме подржао ме је муж Василиј који ми је иначе велика подршка у животу“.
У засеку Брезовац, У Горњој Шљивовици купили су имање са старом кућом коју су реновирали, а имање искрчили и уредили. А зашто су имање назвали „Руска бања“?
„У Русији је традиција да свако ко има кућу, поред куће има и сауну. Зато сам се одлучио да једну такву сауну направим у Шљивовици“, каже Василиј . „Ми у Русији сауну називамо бањом, па сам стога одлучио да и своје имање назовем „Руска бања“. Сауну користимо углавном суботом и много нам значи због здравља. Има дана кад много радимо, па кад заболе леђа сауна добро дође и сви болови нестану“.
Семенихини воле природу, посебно Олга која већину времена проводи у својој башти. Док Василиј обавља грађевинске радове, Олга окопава врт и сади поврће, углавном лук, кромпир,шаргарепу и све што је потребно за једно домаћинство. А кад дође зима, шта онда раде?
„Василиј чисти снег и ложи ватру“, прича нам Олга. „Поред тога прави и украсне предмете од дрвета и каменчића. За то време ја се бавим ваљањем вуне. То је традиционална руска техника прављења ствари од вуне, углавном одеће и обуће. Највише радим обућу, папуче и чизме, а правим и капе за сауне“.
Старија кћерка Ксенија живи у Русији са својом породицом, а млађа Марина са родитељима у Шљивовици. Чврсто су решили да овде остану, а за Русију се не враћају. Како Олга каже, има осећај да је овде рођена и да је читав свој живот проживела у Шљивовици.
https://www.youtube.com/watch?v=fPSjhdbGP8YАутор Мирослав Весовић
