Са песмом кроз живот (видео)

Родом је из Љубиша, живела у Пожеги, а од 1977. године је у Сирогојну. Георгину Савичић срећемо у центру Сирогојна где на својој тезги продаје џемпере, сувенире, домаћу ракију и слатка. Почела је да плете од 12. године: џемпере, чарапе, а касније и јакне, прслуке, понча. Двадесет шест година радила је у мотелу „Прота Милан Смиљани“ у Сирогијну као шанкерка, куварица, конобарица и све остало што је требало. У то време је почела да припрема традиционалну домаћу храну:  качамак, пасуљ, пите, све до разних чорбица. Знање у припремању хране највише је стекла од мајке Војисаве која ју је научила свим овим специјалитетима. Највише су се спремале пите: слатке са бундевом, јабукама, вишњама и слане - са сиром и кромпиром. Долазило је много гостију и сви су били одушевљени храном и комплетном услугом.

Што се тиче певања, још као девојчица, чувајући овце, певала је са другарицама. То су биле изворне песме у двоје, „из вика“. Најбоља другарица јој је била Станисава Чубраковић са којом се највише и дружила. Када се удала, једно време није певала. Након десет година долази у Сирогојно и почиње да ради у хотелу. У исто време из „Етно села“ тражили су певаче који знају да певају старе народне песме „из вика“.

„Ја сам се пријавила и рекла Зорици Ивковић да знам да певам. Прво смо пробале код мене, кући, а после смо певале у „Етно селу““, прича нам Георгина, „када су долазили гости, тада су и нас звали. Седеле смо у старим кућама око огњишта, плеле и певале, а гости су стајали са стране, гледали нас и снимали. Било је забавно дружити се са њима, шалили смо се и причали вицеве. Поред тога, певале смо и у Летњој башти за разне манифестације. Било је више група, а ја сам певала са једном од њих“.

Певале су се песме: „Без извора нема воде“, „Гледао сам беле браве Златибором како јаве“, „Киша паде, ја под бором, прође Миле Златибором“ и многе друге. Коментари туриста увек су били позитивни. Снимала их је и телевизија, па су је многи и препознавали мислећи да су се већ негде срели. Данас још увек пева, у дуету са Борком Ћалдовић. Њих две, кад се виде, увек запевају. Добро се слажу и добро певају.

„Кад се видим са Георгином увек волим са њом запевати да бих се подсетила млађих дана, јер сам увек певала и код оваца, и на прелима, комишањима..., па је то много лепо – сетити се младих дана“, прича Борка.

Георгину увек можемо видети у центру Сирогојна, крај тезге. Веселог духа и увек насмејана, понудиће вам своје џемпере, слатка и остале производе. Ако треба, може и да се запева.