17. Пршутијада је завршена. Колико је сувомеснатих ђаконија из мачкатских сушара продато од петка до недеље знаће се кад изглагачи подвуку црту и саберу пазар. Процена је да је за три дана кроз сајамску халу у порти цркве Светог Илије прошло око 10.000 људи, а оно што је обележило овогодишњи сајам јесте присуство произвођача из Црне Горе и Хрватске који су посетиоцима понудили нешто другачије укусе .
Присуством гостију из Истре и Никшића на Пршутијади били су задовољни и наши произвођачи, као и гости, јер је на уму организатора била добробит која може проистећи из размене искустава у начину производње и пласману самих производа. Док су начини производње пршуте и пршута сасвим различити, оно што је исто јесте породично бављење тим послом и напори да се пласира роба, прошири тржиште и заштити бренд.
Бланка Симчић Пулић из Одијела за пољопривреду Истарске жипаније каже да је Истарски пршут први производ који су желели да заштите као изворни производ и са тим су кренули 1977. године када још Хрватска није била чланица ЕУ. Да би успели у томе, сви произвођачи су морали међусобно да се усагласе око начина производње тог производа. Највећу подршку у тој бори за заштитом бренда имали су управо од истарске жупаније која им је пружила и финансијску и стручну помоћ, а затим и од Министарства пољопривреде.
Породица Антоловић се у општини Тињан бави производњом пршута око 12 година. Једно су од мањих пољопривредних газдинстава које има пршутану капацитета око 1500 пршута али за сада производе половину од тога.
„С обзиром да је Истарска жупанија позната по туризму, нама туристи долазер на кућни праг ,“ каже Мартина Антоловић из „Обитељског пољопривредног господарства Антоловић“ . „Још нешто је специфично, а то је да угоститељи, власници ресторана, узимају од нас наше производе, наше пршуте. Сајмови, као што је овај ваш, су изразито добра ствар за промоцију производа, упознавање људи и домаћег становништва и страног, са аутохтоном производњом.“
У Црној Гори произвођачи, кажу, имају добру сарадњу са Министарством пољопривреде. Породица Бијелић се производњом пршута бави преко 20 година и своје производе пласира, за сада,само на територији Црне Горе.
„Ми смо овдје донели некакве сухомеснате производе које представљамо. Ту се, прије свега, налази црногорски његушки пршут, његушка кобасица и комплетан његушки програм,“ објашњава Радован Бијелић представник фирме „Инмес марк Бијелић“ из Никшића.
На питање како им се свиђају наши производи, ови млади људи су рекли да су производи изузетно квалитетни и да су лепог, мада њима необичног укуса. Разлика је, наравно, у начину сушења меса, али су управо те разлике у укусима оно што их и чини јединственим, самим тим и заслужним за чување традиције одређеног географског подручја.
Од 10 000 посетилаца који су на Сајму дегустирали ове врсне производе, из "гласачке кутије" у коју су убацивали купоне гласајући за најбољи штанд, извучена су имена четворо најсрећнијих, који су кући понели вредне награде. То су: Стаменко Јовановић из Косјерића који је добио џак пршуте, Сузана Богићевић из Чачка добила је џак сланине а Елена Михајловић из Александровца џак кобасице док ће Мирко Генго из Горажда бесплатно провести викенд на Златибору. Организатори кажу да за следећу годину припремају још разноврсније укусе на Пршутијади захваљујући гостима који ће, ако буде по плану, доћи из Шпаније и Италије.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
