Село Алин Поток удаљено је од Чајетине неких дванаестак километара и до њега се долази асфалтним путем, који је у припреми да се побољша од Рудина ка Гостиљу. Поред своје воде село је пре четири – пет година добило и воду са Змајевца. Са побољшањем инфраструктуре смањена је миграција из села у град, а има и случајева где се људи и враћају у село.
Милан Лазовић задовољан је животом на свом домаћинству у Алином Потоку. Поред два сина наследника, живи са супругом Владенком и мајком Ратиславом.
Међутим, главни домаћини који воде ово домаћинство су, Алекса који има 21. годину и Предраг који има 24 године, браћа која уз помоћ оца остварују завидне резултате у свом пословању. Баве се пољопривредом, а приоритет им је сточарство. На својој мини-фарми имају 14 крава сименталске расе. Поред тога имају још 20 оваца, око којих се стара бака Ратислава. Отац Милан и мајка Владенка највише се баве око малина.
Старији брат Предраг завршио је средњу угоститељску школу у Чајетини. Поред посла који тренуто ради на Златибору помаже и брату око пољопривреде.
„То нам је приоритет и главни извор прихода. Није лако радити два посла у исто време. После осмочасовног рада у фирми, чим дођем кући наставим да помажем брату. Поред свих обавеза стигнемо и да изађемо у провод и видимо се са пријатељима. Изјутра устајем у шест, а лежем у десет сати увече“.
Млађи брат Алекса од када је завршио школу никад није радио на стрaни, тако да је он главни пољопривредник на овом газдинству. Иако је завршио за туристичког техничара, тим послом се никад није бавио. И ништа му друго не преостаје него да настави посао свога оца.
„Посао за који сам завршио школу никад нисам ни тражио. Видео сам перспективу на селу и схватио да могу себи да зарадим добру плату и да ми је боље да радим за себе него за другог“. Сточарством је почео да се бави још од малих ногу учећи од свог оца. Већ тад се видело да воли животиње и да се бави њиховим узгојем. Највише воли да ради послове који се обављају трактором: кошење, грабљење, балирање и све остало што уз то иде.
„Мој радни дан траје од 7 до 19 часова. Прво очистим шталу и положим стоци. Уз помоћ млековода обавим мужу. Све то урадим за сат и по. У 11 сати им стављам кукурузну, а око 15 сати травну силажу. Увече им дајем концентрат и сено и поново се обави мужа. Од 10 крава дневно се намузе 150 литара млека. Млеко предајемо сваки други дан по 300 литара млекари Спасојевић из Бајине Баште“.
Сваке године Лазовићи унапређују производњу. Почели су са три краве, користећи подстицаје од општине Чајетина. Како се повећавао број грла дошло је до потребе да се набави млековод. Ту су добили средства од 30% за куповину новог лактофриза за млеко, такође од општине Чајетина. Прошле године су добили повраћај новца од државе за куповину новог трактора. Лазовићи имају сву прикључну механизацију за самосталан рад, што је додатна мотивација за Алексу да остане на селу и бави се пољопривредом. Планира проширење производње првенствено повећавајући број сточног фонда. Сам је свој газда, али признаје да још увек није стекао сво знање. Оно се стиче временом, а тако ће и Алекса стасавати све док једног дана у овом послу не надмаши и свога оца.
Аутор Мирослав Весовић
