Публици Југословенског позоришног фестивала представили су се глумци Народног позоришта из Сарајева. Они су извели представу “Иванов”, по Чеховљевом тексту, а у режији Паола Мађелија.
За редитеља је ова представа прича једног промашаја званог живот, приповетка нашег бола, али и прича о пријатељсртвима, изгубљенимљубавима и осећањима која никад нису реализована.
“Једни га зову Тартиф, други мисле да је готово Хамлетовски лик. Мислим да није Тартиф, јер није толико смишљени и лукав у том контексту, он је само човек који једноставно не може себи да да неке одговоре на нека есенцијална питања шта је суштина живота. Амбиција га поједе врло рано и то касније је ли тако прераста у досаду, из тога иде у депресију, што је нажалост некако и природа човјека. И та нека човјекова глад коју ми сви на неки начин носимо у себи у већој или мањој мери је оно некако присутна код свих нас па и код овог лика”, каже глумац Александар Сексан, о улози Иванова.
Амра Капиџић, која игра улогу Ане Петровне, каже да је било тешко стварати ову улогу.
“Верујем да је све могло бити другачије само да је некако имала њега. И заиста верујем у то. Суштина њеног живота је његова љубав. Мислим да је сасвим јасно од оног момента кад он одустане од свега када заврши са другом женом, тог момента ми видимо болесну жену, ми до тада не видимо болесну жену. Чини ми се да сво време верује да ако се он врати, ако он и даље буде с њом, буду радили оно што су радили некада, да ће наставити са животом”, каже Амра Капиџић.
“Као што знамо да средина јако утиче на нас и да се и она у свему томе изгубила, изгубила се у својој тврдоглавости, изгубила се у својој лудој љубави, изгубила се у својим родитељима, дуговима, новцима, изгубила се и на послетку у тој досади. Мислим да је суштина та испразност рођендана, испразност свадбе, испразност неких славља за која мислимо да су неки животни догађаји, који ће нас учинити сретним, а уствари они носе само једну тугу.На жалост Саша је свега тога свесна, али с друге стране и њен карактер који је тврдоглав и њена љубав и та жеља, је да кажем вози напред, али на крају она постане као сви остали због тога што Иванов види да је да се и она претворила у то да је она изгубила осмех, кад је са њим да је и њој он постао досадан, мислим одлуче да се убије”, каже Маја Изетбеговић, која тумачи лик Саше, кћи Лебеђевих.
“Оно што се мени учинило интересантним да као глумац пренесем гледаоцима и да покушам да са њима нађем неки тако космички контакт, а то је она реченица када гроф Шабељески каже “Био сам слободан, богат и понекад срећан, а сад сам уљез, свиња, без свој личности”. Тако да у гледалишту сваком па и овом вечерас сигурно има на десетине људи из оног система који се данас овом систему тако осећају. Ту је и лепота Чехова и лепота позоришта, што може да пренесе једну такву мисао, а да људи притом који тако мисле не реагују пуно јер ће их околина приметити”, каже Зијах Соколовић, кој је тумачио горфа Шабељског.
Овој представи публика је дала оцену 4.
Недељно вече на фестивалу обележиће представа “Очеви и оци”, по тексту Слободана Селенића, у режији Вељка Мићуновића, а у извођењу глумаца београдског Народног позоришта.
