У савременом свету је и више него очигледан пораст тренда гојазности међу становништвом, а разлог томе је, кажу стручњаци, што током узимања оброка не размишљамо о храни, већ је узимамо брзо и механички, правдајући све садашњим темпом живота. Чак и у жељи да променимо лоше навике, правимо низ погрешака, а једна од њих је упражњавање разноразних дијета без саветовања са стручњацима. А ево шта саветују нутриционисти.
Најбољи савет који нутрициониста може да вам да је: размишљајте док једете: кад једете, колико једете и шта једете , а уколико патите од вишка килограма – не упражњавајте било какве дијете већ се посаветујте са стручњацима и свакако не очекујете жељене резултате преко ноћи.
„Наше тело је рођено да прима здраву храну и увек нам то врати благодетима, тако што се здравим начином исхране пре свега побољшавају наше когнитивне, менталне способности, радне способности, немамо болести, расположенији смо.Када то немамо, све пада. Дакле, неопходно је да имамо избалансирану исхрану, односно да знамо шта нам је доручак, шта ручак, вечера, а шта ужине. Између тога постоји један период када не уносимо ништа, „каже Др Гордана Бојовић, саветник за исхрану.
Доручак и ручак би требало да буду нутритивно богати, док се за вечеру не препоручују скробне материје јер се оне теже варе и таложе се у поткожном масном ткиву. Ужине подразумевају конзумирање воћке, сока или потажа. Добри су и орашасти плодови, али у врло малим количинама. Пошто је време Васкршњег поста, др Бојовић каже:
„Што се тиче поста, све је у томе да сте ви себи рекли: ја наредна два месеца нећу да узимам мрсну храну, и то је то. Он што би требало да научимо је да здраву исхрану спроводимо током целог живота. Месо је јако хранљива материја која у себи има протеина и масних киселина које треба да уносимо сви,а и риба је једна од основних намерница која треба да се налази на јеловнику, поготову код старијих људи, јер је она богата Омега 3 масним киселинама, а на првом месту – наглашавам – то је битно за људе који имају кардиоваскуларне болести.“
Спорт и рекреација су можда више него икада потребни свима нама, јер су они начин да се спасемо и од стреса, а колико су важни за скидање килограма да и не говоримо.
„ Дневно је сасвим довољно 20 минута физичке активности да би били здрави. Физичка активност подразумева један брзи ход, а код старијих – неки други вид мањих физичких активности.“
За сладокусце који би се много чега одрекли, али без слаткиша „не могу“, др Бојовић саветује следеће:
„Постоје начини како можете да смањите ту жељу за слаткишима. Нпр.онда када вам се највише једу слаткиши можете да исцедите свежу поморанџу у 300 мл воде, или да попијете чај од ђумбира. На крају, ако баш не можете да издржите, узмете чоколаду од стевије са пола литра воде. То је моја препорука“, додаје др Бојовић.
Мирјана Ранковић Луковић
