"Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана." (Музеј 21. октобар)
https://www.spomenpark.rs/rs/muzej-21-oktobar/kragujevacka-tragedija-19…
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану.
А педесет и пет минута пре смртног трена седела је у ђачкој клупи чета малена и исте задатке тешке решавала: колико може путник ако иде пешке... и тако редом.
Мисли су им биле пуне и по свескама у школској торби бесмислених лежало је безброј петица и двојки. Прегршт истих снова и истих тајни родољубивих и љубавних стискали су у дну џепова. И чинило се сваком да ће дуго да ће врло дуго трчати испод свода плава док све задатке на свету не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану.
Дечака редови цели узели се за руке и са школског задњег часа на стрељање пошли мирно као да смрт није ништа.
Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта.