Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ и ове године обележава дане нашег завичајног песника Михајла Ћуповића, под називом "Сећање на Ћупа". Програм је осмишљен тако да се живот и дело песника Михајла Ћуповића приближи ученицима осмогодишњих школа са територије општине Чајетина. У четвртак, 10. септембра, Библиотека ће посетити школе у Сирогојну и Љубишу, у петак 11. септембра школе у Мачкату и Шљивовици, а у понедељак школу у Јабланици. Планирано је да ученике ових школа о значају Михајла Ћуповића, као песника и културног радника, упознају Драган Новаковић, председник фондације Михајло Ћуповић и Љиљана Ракић, библиотекар. Стихове ће ученицима казивати Мирјана Лопин Дризо. Такође ће ученици бити у прилици да виде филм о Ћупу „Златиборска љубав“, аутора Михајла Тодоровића, који је финансирала општина Чајетина и Фондација Михајло Ћуповић.
У овиру манифестације "Сећање на Ћупа", у петак,11. септембра, у 19 часова, у сали библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ представиће се Момир Драгићевић, дечији песник из Крушевца, добитник награде Михајло Ћуповић (коју дoдељује Удружење књижевника Србије). Лика и дела песника публика ће се подсетити уз помоћ Мирјане Ранковић Луковић, члана Удружења књижевника Србије, Жарка Божанића и филма „Златиборска љубав“.
Михаило Ћуповић је рођен 13. септембра 1934. године у Мокрој Гори, између две реке и падина дивних планина Шаргана, Таре и Златибора. Поезију је објављивао у књижевним листовима и часописима, на радију и телевизији. Песме су му преведене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Умро је 12. септембра 2004.године.
Био је омиљен на свом Златибору. Био је скроман, увек добро расположен и насмејан. Волео је људе, а посебно децу, којој је посветио највећи број својих песама.
У рецензији ца Ћуповићеву књигу дечијих песама "Хајде деда коњ ми буди", песник Љубивоје Ршумовић написао је нешто што важи за све врсте његових песама: "Михаило Ћуповић је изворни песник, рекло би се инструмент на коме природа, она златиборска, горштачка, мудријашка, испреда нити поезије. Он пева природно као што дише, као што живи. Не уме и неће да прави никакве поетске форме у којима се губи идеја и душа песме..."
