Песничко вече „Сећање на Ћупа“, традиционално се организује у част завичајног песника Михаила Ћуповића у понедељак, 13. септембра са почетком у 19 часова у Сали библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“у Чајетини.
https://www.youtube.com/watch?v=bupwPFl31c4&ab_channel=TV%C4%8CajetinaБиблиотека Љубиша Р. Ђенић сваке године се присећа драгог завичајног песника, на датум његовог рођења. Тако је и ове године припремљен пригодан програм како би сећање на Михаила Ћуповића било сачувано.
"Ове године "Сећање на Ћупа" замишљено је као колажни програм, који ће се реализовати 13. септембра 2021. године у 19 часова у сали библиотеке Љубиша Р. Ђенић у Чајетини. Уз помоћ више учесника, колико нам
у ствари безбедносне мере због короне буду дозволиле и омогућиле, посетиоци ће бити у прилици да се подсете Ћуповог лика и гласа, преко видео бима, помоћу снимака из емисије "Међу јавом и међ` сном", која је у реализацији ТВ Чајетина емитована сада већ давне 2002. године", каже Љиљана Ракић, библиотекар.
За живота био је омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним песником. Био је скроман и увек добро расположен и насмејан. Волео је све људе, а највише децу, којима је и посветио већи део својих песама, као и своме завичају. Умро је 12. септембра 2004. године.
"Ево како је још један велики песник са наших простора, Љубивоје Ршумовић, описао Ћупа: "Михаило Ћуповић је изворни песник, рекло би се инструмент на коме природа, она златиборска, горштачка, мудрујашка, испреда нити поезије. Он пева природно као што дише, као што живи. Не уме и неће да
прави никакве поетске форме у којима се губи идеја и душа песме... Овај аутор је, самим тим што је аутентичан, најбољи кад пева о природи и завичају...", цитира Љиљана Ракић.
Учесници ће говорити о Ћупу, а наравно, чуће се и Ћупови стихови, који су, као и свака уметност, непревазиђени, а њихове поруке примењиве у свим временима.
Данка Миловановић ВОЋЊАК Изнад куће, на дну гаја, Засадио деда Паја, Давно, давно, Још кад није био бео, Воћњак цео. Не дочека да порасте, Нит`је плода са њега јео. Јер деда је то и хтео Да његове вредне руке Воћњак створе за унуке.
