У српској и другим историјографијама тема села била је занемарена и добрим делом потиснута због тога што је пажња поклањана темама из области дипломатске, војне и политичке историје. С обзиром на значај села за одрживи развој одређених простора и за виталност нације уопште, организатори су се определили да организују један овакав међународни скуп, како би са колегама из иностранства разменили своја искуства када је реч о истраживањима на ту тему, јер су у неким европским историјографијама, како објашњава Недељко Радосављевић, научни саветник из Историјског института Београд, таква истраживања много више заступљена него код нас.
„Занимљиво је рећи да су наши пријатељи и наше колеге из иностранства углавном људи који се баве селом Балкана. Они раде теме које смо ми, на неки начин, запоставили. Очекујемо да ће после овог научног скупа изаћи један зборник радова који ће моћи да послужи као путоказ за неки даљи рад на овом плану, изузетно значајном за српску историјографију и за друге сродне научне дисциплине“, рекао је Недељко Радосављевић, научни саветник из Историјског института Београд.
Скуп на тему „Српско село“ Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно у сарадњи са Историјским институтом из Београда организовао је пре петнаест година. Сада су се поново окупили али у проширеном саставу и нешто другачијом темом.
„Ево после петнаест година поново се родила идеја о заједничком раду. Ове године тема скупа је „Село Балкана, континуитети и промене“ са проширеним садржајем, са учесницима из иностранства, са колегама историчарима, етнолозима, антрополозима, архитектама, који се са свог аспекта баве овим темама. Окупили смо се овде у Сирогојну, да разменимо своја искуства, мишљења и донесемо неке нове резултате везане за само село и одрживи развој“, рекла је Снежана Томић, музејски саветник у Музеју на отвореном „Старо село“ Сирогојно.
Учешће на овом научном скупу узели су историчари, етнолози, антрополози, историчари књижевности и историчари уметности из Србије, Бугарске, Румуније, Аустрије, Турске, Мађарске, Немачке, Белгије и Црне Горе.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
