Општина Чајетина, најразвијенија локална самоуправа Златиборског округа, предњачи у овом делу Србије по великим улагањима у инфраструктуру, путеве, село, у стварање све бољих услова живота на овом подручју. Заменик председника општине Чајетина Арсен Ђурић истиче за ‹›Златиборске вести›› да су добра стратегија и дугорочно планирање, као и континуитет рада ове локалне власти (будући да реализација стратешких пројеката не може бити ограничена на један мандатни период), изнедрили те вредне резултате. Као врло значајна он издваја улагања локалне самоуправе у села нашег краја и сеоску инфраструктуру.
– Асфалтирано је у протекле четири године (у периоду интензивних улагања у капиталне пројекте) више од 80 километара путева, што на Златибору и Чајетини, што у сеоским месним заједницама. Урађено је преко 10 километара нових водовода, канализационе мреже. Тиме се стварају услови за даље ширење Златибора, за експанзију његовог развоја, као и услови да људи на селу могу да остану да живе. – Поред тога отворено је пет вртића у сеоским месним заједницама и на тај начин олакшано људима да могу да функционишу, да раде, јер имају услове да оставе децу у вртићу. Организована је и служба геронтодомаћица коју у потпуности финансира општина Чајетина: има близу 150 корисника, старих људи којима геронтодомаћице помажу око кућних послова, доносе им храну и лекове, стижу до сваке куће и у забачена подручја на територији општине. То значи тим старим људима, олакшава им живот, а значи и њиховој деци која живе негде по Србији или по свету кад знају да им неко брине о остарелим родитељима – каже Ђурић.
Најсвеобухватнији и најбољи програм субвенционисања Што се тиче пољопривреде, сматра он, општина Чајетина има најсвеобухватнији и најбољи програм субвенционисања.
– Ми субвенционишемо сва регистрована пољопривредна газдинства за све што се односи на пољопривреду. Било да је реч о изградњи пољопривредних објеката, о набавци нове механизације или прикључних машина, о засадима воћа, пластеницима, стакленицима, системима за наводњавање, осигурању, субвенционисању сточне хране за женска грла стоке, пчеларства... Тиме смо у значајној мери помогли људима да почну да се баве пољопривредом или унапређују постојећу производњу. То су озбиљни буџети, ми за субвенције годишње поделимо од 30 до 40 милиона динара тих средстава. На тај начин смо успели да повећамо сточни фонд на територији општине, да заживе нови засади малине, воћњаци и друго. Пољопривредна механнзација обновљена је у значајној мери, субвенционишу се и неки пројекти у сеоском туризму. Када се то повеже са квалитетном инфраструктуром, мерама подршке, сеоским вртићима, све је допринело стварању једне добре и повољне атмосфере да људи остају у нашим селима, да ту могу да живе са својим породицама, баве се пољопривредом и од тога пристојно да живе.
Заменик председнка општине најављује Агроиндустријски центар као будућег носиоца развоја пољопривреде у нашем крају.
– Након што смо отворили млекару ‘’Наша Златка’’ која је у власништву општине, односно ‘’Еко аграра’’ који је општинско предузеће, доћи ће до проширења капацитета те млекаре, јер су изражене потребе (има доста сировине, а постоји тржиште на које могу да се пласирају ти производи). Следећа фаза је изградња Агроиндустријског центра који ће бити значајан не само за општину Чајетина већ и за цео регион. Идеја је да се такав центар направи по моделу приватно-јавног партнерства где би општина била власник 50 одсто, а 50 одсто заинтересовани пољопривредни произвођачи, па да ту настане и хладњача, погон за прераду воћа, поврћа, млека и друго. Имамо и Канцеларију за сарадњу са Руском федерацијом која је протеклих година прикупила одређене податке, али није могла озбиљније да делује јер је ту било разних опструкција. Ми смо се у последње време активирали с том канцеларијом, ступили у контакте са озбиљним дистрибутерима у Русији и тачно добили њихове захтеве шта им треба, које количине одређених производа су им потребне. Тако да ће посао Агроиндустријског центра бити откуп сировина, њихово паковање, евентуална прерада и пласирање на тржиште Руске федерације. Али не само на то тржиште, него и у Србију и друге земље. Јер мали пољопривредник нема довољне количине да се појави у било ком озбиљнијем трговинском ланцу. Али ако се Агроиндустријским центром покрије читав овај регион, ми бисмо онда имали потребне количине, а квалитетне производе свакако имамо. Мислим да би тај подухват био у интересу не само пољопривредника општине Чајетина него и читавог округа.
Уверен је да модел Агроиндустријског центра треба проширити по Србији како би се пољопривреда свуда развијала: – Ми сматрамо да треба да постоји најмање 20 таквих центара у целој Србији који би покрили одређене регионе и просторе. На тај начин се помаже српском сељаку да има где да пласира своје производе. То је важно како не бисмо дошли у ситуацију каква је била сада у време ванредног стања: да су зелене пијаце биле затворене и у мегамаркетима се продавали пољопривредни производи из Турске и не знам одакле, док су наши пољопривредници бацали своје производе, што је катастрофа – закључује Арсен Ђурић.
