Трезор у коме се, у случају изумирања врсте, чува око милион узорака биљака из око 190 земаља света на Свалбарду, у Норвешкој, богатији је за 96 српских домаћих сорти пшенице, ражи, овса и јечма.
Амабасадор Србије у Норвешкој Драган Петровић у име Србије, први пут је депоновао семе пољопривредних биљака у Светски трезор семена на Свалбарду, а министарка пољопривреде и хране Норвешке Сандра Борк уручила му је сертификат о депоновању биљака из Србије.
"У истром трезору су семена из Северне и Јужне Кореје, Америке, Сирије, земаља које се политички не гледају очи у очи. На овом месту су узорци из скоро свих земаља света у случају да нешто крене наопако, то не мора само да буде рат, већ и климатске промене и немар или болест која напада саднице", рекао је амбасадор Петровић за Тањуг.
Објаснио је да се увек из овог трезора могу повући узорци како би се регенерисала врста, као што је урађено у случају Сирије, где је национална банка гена потпуно уништена у рату.
"Одабир и процес чувања и сушења семења је врло захтеван, јер идеја је да оно у трезору траје више десетина година и дуже", рекао је Петровић.
Објаснио је да се за депоновање биљака максимално мора посветити пажња одабиру семена које ће бити депоновано, да ли је доброг рода, да није нападнуто болестима и да не садржи превише влаге како би опстало толико дуго.
Додао је да то није једноставан процес, где ће се одабрати семе и ставити у алуминијумску фолију, већ је потребно много труда и припреме, те истакао да је управо тај труд у Србији уложио Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада и тим научника који стоје иза тог пројекта.
Објаснио је да је почаствован због сертификата који му је уручен, али да је амбасада, као и у свим другим ситуацијама, представник своје земље у служби грађана.
"У бази се тренутно налази преко милион узорака, а Србија је дала 96 семена која су депонована од више различитих врста пшенице, јечама, оваса и ражи, који је одабрао научни тим Института из Новог Сада," казао је он.
Петровић је истакао да су научни тим, који је иницијатор и реализатор овог пројекта, водиле директорка Института за научно истраживачке послове др Ана Маријановић Јеромела и руководилац пројекта из Института др Сања Микић, које због пандемије нису присуствовале депоновању и додели сертификата.
"Сви су свесни да када нека земља први пут даје материјал, то је изузетно важна, али и несвакидашња ствар", казао је Петровић и истакао да је сама церемонија била "нордијски сведена".
Амбасадор је рекао да је веома емотивно доживео доделу сертифката, а посебно је истакао љубазност домаћина који, каже, раде нешто несвакидашње за цивилизацију, додајући да депоновање семена биљака у Норвешкој превазилази националне оквире.
"Ово је било нестварно искуство. Околиш у Свалбарду је нестваран и ништа слично нисам видео и искусио. Веома је хладно јер су температуре јако ниска око - 11, а пр том дува јак веар. А од данас сунце неће излазити до априла, маја. Напољу је полу дан тренутно, а за неколико недеља ће бити потпуни мрак. Све те околности додатно појачавају емотивни утисак", описао је свој дожљивај амбасадор.
Др Сања Микић научник Института у Новом Саду објаснила је у зјави за Тањуг да свака земља има своју националну банку гена, а да се на температури од минус 18 резерве семена из скоро свих земаља света чувају у напуштеном руднику на Свалбарду.
"Национална банка из Сирије је потпуно сравњена са земљом у рату и баш захваљујући трезору у коме се депонују семена у Норвешкој успрели су да поврате семена и да сачувају оно што су изгубили несећним околностима. Заправо на Свалбарду се чувају дупликати", казала је Микић.
Објаснила је да је када је одабир семена из Србије у питању, струка изабрала репрезентативне сорте семена које представљају локалне и аутотхоне сорте и популације наше земље и које нису комерцијалне већ су се у нашој земљи гајиле од давнина.
Као један од главних предуслова за избор семена, Микић је навела да семе мора да буде здраво.
"Усредсредили смо се за ове четири врсте јер је наш истраживачки рад везан за стрна жита, што не значи да у будућности неке колеге неће инспирисани овом иницијативом, одложити у са радњи са ресорним министарством Новрвешке још неке узорке", рекла је Микић.
Када је реч о процесу припреме семена за депоновање, Микић објашњава да је било потребно од септембра до јула прошле године умножити семе како би се добила неопходна количина која је потебна за Србију и за онај део који се депонује.
Навела је да је за депоновање потребно да се семе преброји, припреми и спакује, као и да се обезбеди неопходна документација.
"Биљке, чије се семе депонује се гаје у пољу у природним условима на исти начин како су гајене старе аутотхоне врсте. Ништа није било гајено у лабораторији и вештачким условима, већ се пратио природни процес", рекла је Микић.
Извор: Златибор.рс
