2004. године одржан је први Сабор изворне народне песме под симпатичним насловом „Без извора нема воде“. Најзаслужнији за оснивање овог Сабора био је просветни радник у пензији Милосав Радибратовић, уз пуну подршку Савета МЗ Рожанство, на челу са председником Савета Јосипом Ристановићем. Те прве године, Сабор није био такмичарског већ ревијалног карактера. Замишљено је да поред певачких група наступе и певачи традиционалног певања у овом крају „из вика“. Предлог је био да наступе групе и парови из свих општина Златиборског округа. Те године Сабор је у потпуности успео, што је организатору „дало крила“, да са што већим трудом организује и остале саборе који су се одржавали сваке наредне године на Преображење Господње, 19. августа.
Већ од наредне, 2005. године, Сабор добија такмичарски карактер. Уводе се награде у виду малих бурића и чутурâ за ракију. Било је златно, сребрно и бронзано буренце за обе категорије (певачке групе и певачке парове „из вика“) и две чутуре за најбоље водеће гласове певачких група и певачких парова. Из године у годину, Сабор је био све организованији и успешнији, што се видело и по посетиоцима који су сваке године долазили у све већем броју.
„Као што река непрекидно тече, желели смо да се исто дешава и са песмом овога краја, тј. да песма увек тече и тако је Сабор добио име“, објашњава нам оснивач Сабора Милосав Радибратовић.
Ове године одржао се шеснаести Сабор изворне народне песме „Без извора нема воде...“ Рожанство 2019., а песму која се управо тако зове и која је на неки начин заштитни знак Сабора, отпевали су прошлогодишњи победници Миломир Стаматовић и Милутин Гујаничић из Нове Вароши, а одмах потом присутнима се обратио и Сабор отворио председник општине Чајетина Милан Стаматовић.
„На самом старту желим да се захвалим овим нашим певачким групама и певачима који одржавају ову традицију и самом овом песмом чувају наша златиборска села, чувају Србију и где год се чује ова народна српска народна песма, биће Србије, биће златиборских села, биће Срба. Најважније код једног народа јесте језик, јесте песма и ова изворна песма је понос овога краја, понос Србије и од срца се захваљујем овим људима који негују традицију и проносе славу и част целом Србијом и целим светом. Нека живи ово село, нека живи Србија, нека живе ови људи који су одржали Србију и српска села“.
Сабор је посвећен изворном певању, али се прво заиграло коло уз оркестар Милована Милаћевића. Пошто је Сабор такмичарског карактера извођаче су пажљиво саслушали и оценили трочлани жири у саставу: Проф. др Димитрије Големовић, Марија Витас и Марија Шекуларац етномузиколози из Београда. Они су изабрали најбоље певачке групе и певачке парове у певању „из вика“. А организатори су обезбедили по три награде из обе категорије, дакле укупно шест, по два златна, два сребрна и два бронзана буренцета. Такође је додељена и меморијална награда „Вићентије – Вићо Мићић“ за најлепше водеће гласове у обе категорије певача. Овај Сабор афирмисао се као један од бољих на подручју Златиборског округа, тако да победници стичу право да наступе на завршном Сабору аматерског стваралаштва који се одржава у октобру у Тополи. Организатори Сабора су Спортски центар Чајетина, Савет МЗ Рожанство и Друштво за културу, туризам и спорт „Змајевац“ Рожанство, а покровитељи су општина Чајетина, ТО „Златибор“ и „Златиборски еко аграр“.
На самом почетку Сабора као домаћин ван такмичарске конкуренције, представила се мушка певчка група Друштва „Распевани Златибор“ из Рожанства. Ове године правила такмичења су мало одступила од претходних у смислу да жири овога пута није награђивао фаворите, јер ако се неко форсира из године у годину једног дана „можемо да ставимо кључ у браву“ овог фестивала. Наравно да се фаворити нису на то наљутили. Фестивал у Рожанству је један од ретких који гаји најизворнију песму овога краја и то је шанса да фестивал опстане. У такмичарском делу програма учествовало је девет певачких група и једанаст парова „из вика“. Док је жири доносио одлуку о квалитету извођења певачких нумера, у ревијалном делу наступили су „Распевани Пожежани“, оркестар Милована Милаћевића и оркестар „Чудо“ из Шљивовице,а потом се заиграло и коло.
У категорији певачких група награде је доделио Милосав Радибратовић, а победник је била мушка певачка група „Кадињача“ из Буара.
„Ми учествујемо од почетка овог Сабора, рекао нам је Гвозден Стефановић, вођа групе, и додао: „Певао сам једном као први глас и освојио сам тај први глас, а ово је сада први пут да смо освојили прво место као група. Свака награда је драгоцена и стумулише нас да радимо, идемо даље“.
Најбољи певачки пар у певању „из вика“ и освајачи „Златног буренцта“ су Рајко и Здравко Даниловић из Нове Вароши, а награду је уручио председник општине Чајетина Милан Стаматовић. Меморилану награду „Вићентије – Вићо Мићић“ за најлепше водеће гласове у обе категорије освојили су Војо Богићевић из певачке групе „Гостиница“ и Ацо Петронијевић из Рожанства у певању „из вика“. Награде - диплому и једну лепу чутуру, уручила је Горица Мијаиловић, члан већа.
Организатори се захваљују свим учесницима програма, жирију, водитељима и свима који су својим присуством улепшали ово дружење.
Аутор Мирослав Весовић
