Синоћ је у Галерији „Чигота“ отворена последња изложба у овој сезони,изложба Миодрага Јелића. Овај врсни сликар је Академију ликовних уметности завршио у класи професора Милоша Бајића. Самостално је излагао у земљи и иностранству, посебно 2005. године у Израелу и 2009. у Питсбургу. Члан је Удружења ликовних уметника Србије и Српског сликарског друштва "ЛАДА".
Академски сликар Миодраг Јелић рођен је 1950. године у Београду. О његовом сликарству има се штошта рећи, а када критике долазе од колега који су врхунски сликари, онда оне нису само изречене већ и уписане као трајна истина. О Јелићу је Мића Поповић рекао да је „један од највећих мајстора које је наше надреалистичко сликарство до сада имало.“ А захваљујући традицији да у својој галерији током зимске и летње сезоне излаже дела многобројних уважених уметника, „Чигота“ је омогућила публици која долази на Златибор да у наредних 7 дана ужива у остварењима овог сликара. Изложбу Јелићевих дела је, у име оправдано одсутног сликара, отворила Јована Михајловић испред галерије СБ „Чигота“.
"Миодраг Јелић је добитник награде "Златни беочуг" за трајни допринос култури Београда и златне знацке и Плакете Културно-просветне заједнице Србије за ширење културе у Београду, Србији и свесрпским просторима. У избору ликовне критике проглашен је за једног од најбољих српских сликара 20. века. Иконописац је Московске патријаршије и целе Русије и добитник благослова Његове Светости патријарха српског Павла, Његове Светости патријарха Јерусалимског и целе Палестине," рекла је Мијаиловићева.
„Миодраг Јелић припада оној чудној врсти сликара чија инспирација није природа, ни актуелна стварност, већ историјска прошлост саме сликарске уметности.. Сам Јелић се отворено декларише као неосимболиста.То је пре свега сликар поетске фантастике са једном очигледном врстом искуства и поруке у надреализму, но са друге стране, први наши псеудонадреалиста који је у надреалноонирични простор увео историју.“ - Ликовни критичар Ђорђе Кадијевић.
„Његов цртеж, чврст и разуђен, подједнако је ефикасан у великим блоковима као и у најситнијим детаљима. Способност материјализације сликаног објекта прегледна је у широком дијапазону, од усвајања поука старих холандских мајстора до услуга које нуди савремена фотографија. Задовољивши тако одлучујући услов свог уметничког опредељења, Јелић је стекао право да се у свету између сна и јаве, у свету који не познаје границе креће слободно“, написао је једном приликом Академик Мића Поповић, а Никола Кусовац се надовезао:
„ По тој битној унутрашњој вредности, по снази вере коју поседује и којом гради своје сликарско дело, убеђени смо да Миша Јелић већ назире одговоре на, данас више него икада у историји, актуелна питања: ко смо, одакле долазимо и куда идемо?
М. Ранковић Луковић
