У галерији Чигота на Златибору до краја седмице своје слике излаже Александар Димитријевић из Ужица. Диполомирао је на Академији уметности у Новом Саду, смер сликарство где је и магистрирао на смеру за цртеж. Добитник је престижних награда и до сада је своје радове излагао готово у свим важнијим галеријским просторима у Београду, али је запажане успехе постигао у Аустрији, Холандији, Немачкој. У глаерији Чигота излаже први пут.
Периоди у сликарству се претапају из једног у други, мењајући се у оноликој мери у коликој се мења и напредује друштво, али и у оној мери у којој уметник даје себи слободу да види даље и шире. Уметност Александра Димитријевића је управо таква; у њој се непрекидно открива нешто ново, другачије, необично. У свакодневним ситним стварима, у једном микросвету, гледајући очима овог сликара можемо пронаћи читаву једну причу појединца, или пак друштва.
„То су неке обичне белешке друштвених игара које су нам, у тренутку кад их бележимо, најзначајније, а у следећем тренутку су већ бачене у канту за смеће и настављамо са неким реалним виђењем живота и ствари. Ја полазим од тог тренутка где одбацимо те мале ствари, то прикупљам и од тога покушавам да направим визуелну целину“, каже Александар Димитријевић.
Поштујући све сликарске правце и учећи од свих али ни од кога посебно, Димитријевић се труди да буде и остане свој. Учествујући на ликовним колонијама, посећујући манастире и друге знаменитости, овај сликар остаје доследан свом погледу на свет. Било да је реч о природи или људским рукотворинама, он ће потражити делиће мозаика од којих је склопљено оно о шта запне поглед и претвориће га у јединствени код који ће посматрача навести да даље истражује.
„На пример, баш сам гледао изнад Чиготе... Имају одлични положаји стабала борова и то ми је занимљиво, те вертикале, у том неком смислу... Никако у смислу пејзажа.“
Димитријевић је добитник престижних награда а своје радове је излагао готово у свим важнијим галеријским просторима у Београду, али и у Аустрији, Холандији, Немачкој. У свом граду, трудећи се да радове уметника, посебно оних мање афирмисаних, учини доступним широј публици,а у сарадњи са локалном самоуправом и другим сликарима, основао је галерију „Рефлектор“ на простору старе касарне.
Слике Александра Димитријевића биће изложене у галерији Чигота до 17. децембра.
Мирјана Ранковић Луковић
Поштујући све сликарске правце и учећи од свих али ни од кога посебно, Димитријевић се труди да буде и остане свој. Учествујући на ликовним колонијама, посећујући манастире и друге знаменитости, овај сликар остаје доследан свом погледу на свет. Било да је реч о природи или људским рукотворинама, он ће потражити делиће мозаика од којих је склопљено оно о шта запне поглед и претвориће га у јединствени код који ће посматрача навести да даље истражује.
„На пример, баш сам гледао изнад Чиготе... Имају одлични положаји стабала борова и то ми је занимљиво, те вертикале, у том неком смислу... Никако у смислу пејзажа.“
Димитријевић је добитник престижних награда а своје радове је излагао готово у свим важнијим галеријским просторима у Београду, али и у Аустрији, Холандији, Немачкој. У свом граду, трудећи се да радове уметника, посебно оних мање афирмисаних, учини доступним широј публици,а у сарадњи са локалном самоуправом и другим сликарима, основао је галерију „Рефлектор“ на простору старе касарне.
Слике Александра Димитријевића биће изложене у галерији Чигота до 17. децембра.
Мирјана Ранковић Луковић
