Српска православна црква (СПЦ) данас слави и обележава Преподобног Висариона и Преподобног Илариона Новог. Преподобни Висарион рођен је и васпитан у Мисиру. Рано се одао духовном животу и "не укаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим“.
Посетио је светог Герасима на Јордану, и слушао је светог Исидора Пелусиота. Тело своје побеђивао је великим постом и бдењем, но свој подвиг скривао је по могућству од људи.
Једанпут је четрдесет дана стајао на молитви не једући и не спавајући. Једну хаљину носио је и лети и зими.
Имао је велики дар чудотворства. Сталног места пребивања није имао, него је до дубоке старости живео по горама и дубравама. Исцељивао је болесне и чинио многа друга чудеса на корист људи а на славу Бога.
Упокојио се мирно 466. године. Иларион Нови био је игуман Далматске обитељи у Цариграду.
Био је ученик Григорија Декаполита и подражатељ живота Илариона Великога, чије је и име узео. Моћан у молитви, истрајан и храбар у страдању.
А страдао је много за иконе у време злих иконоборачких царева, Лава Јерменина и других. Потом цара Лава исекоше мачевима његови сопствени војници у оној истој цркви и на оном истом месту где се он прво наруга светим иконама и одакле прву икону уклони. Тада Иларион свети би пуштен из тамнице.
Но замало. Поново је био мучен и држан у тамници све до правоверне царице Теодоре.
Видовит и прозорљив: видео ангеле Божје где односе на небо душу светог Теодора Студита. Угодивши Богу, упокојио се у царству небеском 845. године у својој седамдесетој години.
Обичаји
Верује се да данас треба изговорити беседу како вас не би пратила несрећа у животу: Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот. У срцу је воља, у срцу је љубав, у срцу је ум.
Од доброг срца излази: мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање. Као што змија чува главу, тако и ти, сине, чувај срце своје. Сврх свега што се чува чувај, сине, срце своје! Јер у њега улази и из њега излази живот, који је од живога Бога.
