Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у Боју на Косову 1389. године.
Видовдан или празник сећања на косовску погибију обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према "Прологу" владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије.
Овај светитељ хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
На литургијама се помиње страдање које је оставило вечну поруку у историји, етици и традицији српског народа.
Исти датум у календару СПЦ се помиње и као празник старозаветног пророка Амоса - славе српског кнеза Лазара, који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у Цркви Самодрежи на Косову.
Према "Прологу", СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јефрема, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је "1382. вјенчао кнеза Лазара за цара".
Видовдан је велики национални празник Срба, празник којим се изражава поштовање и захвалност свима који су се борили за отаџбину.
Српска православна црква, њени верници, Срби уопште, Видовдан обележавају с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара, косовског мученика, и свих његових сабораца, у Боју на Косову на Видовдан 1389, против Турака.
Чињеница да се Свети мученик кнез Лазар уочи Боја на Косову 1389, определио за борбу, ма колико она деловала безизгледно, односно свесну жртву, допринела је да га Срби, и убрзо по погибији и у потоњим вековима, до наших дана, посебно поштују као вечити узор у борби за веру и отаџбину.
Имајући у виду тежину жртве како кнеза Лазара тако и свих оних који су се с њим борили против Турака, укључујући мученичко страдање, он је остао вечито надахнуће Србима у борби против свих који су им веру и слободу нарушавали или одузимали.
После Боја на Марици, покушаја отпора Турцима браће Мрњавчевич, септембра 1371, Битка на Косову јуна 1389, била је најкрупнији отпор турској навали на Европу уопште у том вијеку.
Претпоставља се да се у Боју на Косову борило 15 до 20 хиљада ратника на српској страни, против око 30.000 Турака.
Расположиви оновремени историјски извори нису довољно јасни, односно контрадикторни су. Несумњиво је међутим да је Бој на Косову био страховита борба.
О жестини боја сведочи и јединствен случај да су оба владара погинула.
Са српског становишта, имајући у виду однос снага те 1389, опште околности, чињеницу да су Срби тих деценија били једини на Југоистоку Европе који су пружали грчевит отпор Турцима, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар, било је, рационално гледано, свесна жртва.
Верски и морални мотиви налагали су да се турским нападачима има пружити отпор без обзира на последице.
Сви потоњи ослободилачки напори Срба увек су били и у знаку Косова. Водећа одредница ослободилачке борбе током читавог 19. вијека била је позив на ослобођење Косова.
Херојском победом Срба у Боју на Куманову 1912. године, над Турцима, и потом код Велеса, Косово и Стара Србија уопште, ослобођени су у склопу Првог Балканског рата.
У историји Срба Видовдан се необичном стицајем околности испоставио као важан датум у више наврата.
Тако је управо на Видовдан 1914. године, у Сарајеву, национални револуционар Гаврило Принцип извршио атентат на Франца Фердинанда, престолонаследника Аустроугарске.
Версајски мировни споразум, између земаља победница Антанте и Немачке, виновнице Првог свјетског рата, потписан је управо на Видовдан 1919. године.
Две године потом, 1921., Уставотворна Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је на Видовдан први Устав заједничке државе отуда називан Видовдански.
Раније, у 19. веку, споразум између Србије и Аустроугарске, познат као Тајна конвенција, потписан је на Видовдан 1881. године. Пошто је Русија марта 1878, наметнула такозвани Санстефански мир сасвим насупрот интересима Србије, измишљајући однекуд Велику Бугарску на српским етничким просторима, Милан Обреновић, кнез потом краљ Србије, тешко разочаран, склопио је споразум са Бечом.
Претходно, на Берлинском конгресу, велике силе обориле су самовољу Русије. Не само да је Србији тада призната потпуна сувереност, него је добила и територијално проширење, у виду Ниша, Пирота, Лесковца, Врања, Топлице.
Иако непопуларан, Споразум из 1881, донео је Србији деценије мира, стабилности и економског успона.
У новијој историји, Резолуција Информбироа о стању у КПЈ, појавила се управо на Видовдан 1948. Резолуцијом су позиване такозване здраве снаге да збаце врх југословенске партије. Јавност тадашње Југославије упозната је с њеном садржином два дана доцније.
С посебним пијететом Видовдан је на државном нивоу у Србији обележаван 1889, када је у Крушевцу, одакле је кнез Лазар кренуо у Бој на Косово 1389, поводом пет векова од битке, одржана велика манифестација. Тада је изграђен и репрезентативан споменик на централном градском тргу.
Обичаји
Постоје и различити народни обичаји који се везују за овај датум. Један од њих је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли, како би убрзо откриле будућег младожењу.
На овај дан се не игра и не пева у знак поштовања према мртвима.
На Видовдан се избегава сваки рад. Са друге стране, “ваља се” да се једе зрело воће.
Када устанете приликом умивања изговорите речи "Ој, Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио", као што су радили наши стари да би имали среће у раду. Такође се верује да је све што видите на данашњи дан веома важно и да ћете управо у стварима које вам упадну у очи имати успеха.
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
У Шумадији се верује да би требало изнети ствари из куће да се проветре и напуне добром енергијом, ако временски услови то дозвољавају. Наводно треба изнети и новац, проветрити га и избројити, како би и остатак године био уносан.
