Православни верници данас обележавају Цвети, дан када је Исус Христ, како јеванђеља пишу, са својим ученицима свечано ушао у Јерусалим. Тада је народ Исуса дочекао с палминим гранчицама и цвећем, а овај догађај се сваке године прославља недељу дана пред Ускрс.
О данашњем празнику се у Србији одвајкада водило много рачуна. Наиме, Цвети се славе у свим хришћанским земљама, али код нас нарочито весело и свечано.
Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Ово значи да се овај празник прославља у зависности од тога када је Ускрс јер се празнује недељу дана раније. Ове године “пада” 9. априла, на данашњи дан.
Празник је установљен у Јерусалиму крајем 4. века, за успомену на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на последњу недељу његовог живота.
Цвети се славе у свим хришћанским земљама, али са незнатном разликом у обичајима. Та традиција нарочито је развијена у Србији где се о овом празнику одвајкада веома водило рачуна.
Није свако цвеће исто!
Иако је оно на данашњи дан незаобилазан детаљ, није исто које цвеће берете или неком поклањате. Ево његове симболике на празник Цвети:
Маргарете – Да будете лепи и крупни
Дрен – Да будете јаки и здрави
Љубичице – Да будете миришљави и привлачни
Врбове гранчице – Да сви буду напредни и успешни
У знак сећања на људе који су у Јерусалиму Исуса дочекали палминим гранчицама и цвећем, код нас је обичај да девојке и деца поране и оду да беру цвеће (одатле и назив самог празника). Потребно је пожурити јер се верује да онај ко први стигне и узбере цвет добија право на једну жељу која ће му се сигурно испунити ако снажно верује.
У неким крајевима Србије убрано цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посудама са водом у дворишту да преноћи. По градовима међутим, где људи махом живе у становима, развио се обичај да се букети ипак доносе у собе, потапају у воду са златним и сребрним прстењем и да се том водом деца умивају. Народ каже, ваља се!
У старим данима је у Србији био распрострањен обичај да се на Цвете цео дан шета окићен цвећем. Момци би правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење из кога би оне могле да разазнају удварачева осећања.
