Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе дан рођења Светог Јована Златоустог, некадашњег цариградског патријарха, великог светитеља и реформатора, који је познат и као најчувенији проповедник у историји цркве.
Написао је многа дела, као и литургију, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности. Јован Златоусти рођен је у Антиохији 347. године.
Уз благослов апостола, замонашио се по смрти родитеља. Као ђакон написао је чувено дело "О свештенству", а као свештеник посветио се проповедничкој служби. Године 397. изабран је за цариградског епископа, у Источном римском царству. Иза њега остала су драгоцена дела беседа и тумачења Старог завета, света литургија која по њему носи име.
Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у место Коман у Јерменији, где је умро на Крстовдан 407. године. Његове свете мошти пренете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам векова касније поново у данашњи Истанбул. Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара.
Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља прочитати макар део неке књиге.
По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле. Свети Јован Златоусти се слави и као крсна слава.