Видовдан, празник настао у част старог словенског бога Световида, има своје специфичне обичаје. Наши преци су веровали у Световида пре него што су прихватили хришћанство.
Некада се сматрало да је Видовдан празник када се боље види, и када се отварају очи, јер се у народним предањима Световид повезује са лечењем очних болести.
Један од вековима старих ритуала који се изводи уочи Видовдана је повезан са видовом травом.
Верује се да видова трава девојкама може донети сан о будућем супругу. Удате жене такође треба да користе видову траву како би испробале трик.
Осим тога, постоје и веровања да ће младе неудате девојке упознати будућег мужа ако стављају видову траву, парче хлеба и мало соли под јастук пре спавања.
Постоји и обичај да се на Видовдан устаје пре зоре и гледа према Сунцу изговарајући молитву за добар вид.
Умивање водом видовком уочи зоре такође је део традиције, јер се верује да има исцелитељске моћи.
Обичаји везани за Видовдан укључују и посматрање временских услова тог дана.
Ако је ведро, одећу треба изнети напоље да се проветри и напуни позитивном енергијом.
Ако је облачно, верује се да прекрштавање облака може донети благотворну кишу за усеве.
Видовдан је такође важан празник у српској православној цркви, посебно због Косовског боја који се одиграо на тај дан 1389. године.
Овај догађај је утицао на развој косовског мита и постао је саставни део српске народне свести.
На Видовдан се избегавају игре и певање као знак поштовања према мртвима.
Осим тога, постоји обичај да се на Видовдан једу зрело воће, док се у неким крајевима износе кесе са новцем како би се проверило колико је свако постигао током претходне године.
