Божић је празник са највише веровања и обичаја у српској народној традицији. Док је први дан посвећен породици и проводи се код куће, други већ има другачије значење и обичаје који се разликују од једног до другог краја Србије.
Други дан Божића у Српској православној цркви посвећен је Сабору пресвете Богородице, а у народним веровањима сабирању добрих дела и мирењу.
Овај празник има корене у раном хришћанству, када црквени календар још увек није био у потпуности развијен. Иако данас постоје многи празници посвећени Пресветој Богородици, овај јединствени се и данас зове даном Сабора.
Други дан Божића, народ каже, требало да се посветите шетњи и посети пријатељима и кумовима. Како је обичај да се за Божић остаје код куће и да се први дан овог празника проводи са породицом, други дан је био време када се обилазе рођаци, пријатељи и кумови.
Верује се да се на данашњи дан мире и они који су годинама у завади и да није добро било кога отерати са кућног прага. Данас, за празничном трпезом која је још увек постављена, сви су једнаки и у здрављу и весељу славе најрадоснији празник хришћанства.
Реч је о старом и скоро заборављеном обичају који је данас права реткост. Некада су групе маскираних младића и млађих ожењених мушкараца обилазиле сваку кућу у селу и певали коледарске песме и изводили трикове како би обезбедили здравље и просперитет домаћинима.
У замену за њихов труд, домаћини су им давали храну и разне посластице.
Некада је у Војводини постојао обичај да се у свим селима на Божић или другог дана Божића јашу коњи. Тако су јахачи заправо "вијали Божић". Свечано окићени коњи са јахачима који су били момци или млађи окићени мушкарци, у галопу би јурили сеоским улицама,а како је читав призор изгледао данас можемо само да замишљамо.
Обично су свраћали у куће у којима су живеле девојке за удају, а домаћини су их частили пићем.
Извор: Курир
