Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.
Свети Георгије се родио у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.
Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.
Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти.
Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра. Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе је посечен 303. године.
Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са кога копљем пробада страшну аждају, чиме је задао смртни ударац незнабоштву.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.
Светом Георгију се чини помен и 16. новембра, на Ђурђиц - дан преноса моштију у цркву у Лидији, његовом родном мјесту.
Извор: Тањуг
