Усековање главе Светог Јована Крситеља, велики празник који Српска православна црква обележава 11. септембра, прати низ обичаја и дубоко укорењених веровања.
Усековање главе Светог Јована Крститеља, празник познат и као јесењи Свети Јован или Јован Главосек, проводи се у молитви, уздржавању и строгом посту. Не ради се ништа од тешких послова, ни на њиви, ни у кући.
Према православним обичајима, на дан када се обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља практикује се суви пост. Верује се да не ваља ни јести, ни пити ишта црвено, јер то подсећа на проливену крв. Данас не ваља узимати нож у руке. У неким крајевима води се рачуна и да деца никако не једу црвено воће и поврће, парадајз, црвене јабуке.
У народу јесењи Свети Јован има дугу традицију и спада у ред великих празника, који се посебно поштују. Избегава се било какав рад, како напољу, тако и унутар куће, а народ се окупља у храмовима на литургији.
У источној Србији верује се да на Усековање чак треба скидати и црвени конац са руке, који према сујеверју ономе ко га носи осталим данима доноси срећу.
Данас би ваљало да изговорите следеће речи и помолите се за здравље.
“Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога Кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у аду, о Богу Који се јавио у телу и узео грех света Који нам дарује велику милост”.
