Валоризацијом природне целине планине Златибор од стране Завода за заштиту природе Србије, утврђено је да поседује својства парка природе и зато је предложен за заштиту да би се очували геоморфолошки и хидролошки објекти, разноврсна вегетација ретке и угрожене животињске врсте као изузетно културно и етно наслеђе.
Парк природе „Златибор“ простире се на територији Града Ужица и општина Чајетина, Прибој и Нова Варош. Укупна површина Парка природе „Златибор“ је око 42 000 хектара. Границе Парка чине: са јужне стране падине Муртенице, долина Увца, а западна граница се поклапа са границом Републике Српске. Затим, падинама Мокре Горе, Семегњевске горе и Груде чини северни део, заобилази насељено место Златибор и преко Смиљанског закоса и падина Чиготе ка реци Катушници. Парк је заштићено подручје са три режима заштите. Управљање Парком природе „Златибор“ је поверено „Србијашумама“ Београд, ШГ Ужице и ШГ Пријепоље.
Послове који су предвиђени годишњим програмом и десетогодишњим планом обављају се преко радне јединице Парка природе „Златибор“. Управник Парка, Бошко Шопаловић, каже: "Приоритет послова запослених је заштита свих природних вредности и реткости, као и унапређење садашњег стања. Извршено је обележавање како спољних граница, тако и граница степена заштите у дужини од око 400 километара. Поред овога извршено је постављање мобилијара (надстрешница, клупа, информативних табли), како на граничним местим, тако и на атрактивним туристичким дестинацијама. Пројектом прекограничне сарадње са НП „Сутјеска“ извршено је обележавање и маркација едукативне стазе Торник-Рибница. Маркација је извшена на 300 километара планинских стаза, свакодневно се обављају послови на заштити простора и пружању потребних информација локалном становништву и свим заинтересованим лицима. Такође санкционишу се све законом забрањене противправне радње".
Посебне вредности Парка природе „Златибор“ чине: манастирски комплекси Дубрава и Увац, цркве брвнаре у Доброселици, Јабланици и Драглици. Остале вредности чине Рибничко језеро, Гостиљски водопад, водопад Скакавац у Семегњеву и Тавничког језера. Као посебно вредне шуме издвајају се шуме у Торнику и Чавловцу где преовлађују шуме белог и црног бора и мешовите шуме јеле, букве и смрче у Муртеници. Од река издвајамо ток Црног Рзава, Увца и Катушнице, са мноштвом бројних притока што чини посебну лепоту планинских крајолика. Треба поменути да је од 2018. године проглашено Рибарско подручје „Златибор које обухвара све риболовне воде које се налазе у границама Парка природе. У Парку природе вредности чине и три клисре, Увац, Крвавац и Доброселичка грижа Неизоставно је поменути прелепе ливаде и пашњаке са преко хиљаду врста биљака. Богатствио чине и птице: белоглави суп, орао змијар, сури орао, сиви соко, од дивљачи: дивља свиња, срна, вук, као и мрки медвед за кога се ради мониторинг.
Од првих активности извршено је чишћење на водопаду Скакавац у Семегњеву, као и корито речице у дужини од 3,5 километар. Затим је посечено шибље и непожељна вегетација ( коров). Урађено је степениште са заштитном оградом до подножја водопада. Настављају се радови на одржавању простора као и садња биљака и постављање мобилијара. Вредност инвестиције је око 2 милиона динара. У близини водопада планира се израда паркинг простора за посетиоце. У наредном периоду планирана је изградња визиторског центра на Торнику, локалитет Јечмиште, реконструкција и адаптација објеката- шумских лугарница у туристичке сврхе, као и адаптација о планинарског дома у Муртеници.
У сарадњи са КЈП „Златибор“, планинарским удружењима обављају се послови на одржавању хигијене целе територије Парка природе „Златибор“, чему доприноси и добра опремљеност теренским возилима и грађевинском оперативом.
За успешност рада неопходна је сарадња како са локалним институцијама тако и са државним. Досадашње искуство је да „Србијашуме“ Парк природе „Златибор“ имају добр сарадњу како са локалним тако и са државним институцијама што је предуслов за успешан рад и постављене циљеве. Активности „Србијашума“ Парка природе „Златибор“ су усмерене како на анимирању посетилаца тако и на оживљавању села.
https://www.youtube.com/watch?v=t9Hb1Hd57EIАутор Мирослав Весовић
