Једна од најчешће коришћених речи у последње време је „бренд“. Наш „бренд“ и наш печат представља стара српска кућа, грађена на четири воде, пројектована по принципима традиционалне српске архитектуре. Управо једно такво здање налази се у срцу Златибора, а припада господину Ђорђу Крстићу који је добар део живота, огромну енергију и неуништиви ентузијазам уградио у очување наше градитељске традиције.
Међу високим боровима на Златибору , српска кућа коју је Ђорђе сам пројектовао у старом српском стилу, са пуно укуса, делује нестварно. Дрвени столови, клупе, кревети и ормари, употпуњени са безбој различитих сувенира, враћају нас у давна времена и сећања на некадашње српске куће. Свакога ко је једном видео или боравио у њој мирис старина вратио је у дане детињства.
„Српска кућа је нешто што се мени одувек, и кроз едукацију, и у животу допадало. Ја сам одувек желео да себи, ма где се обрем , ако будем у могућности направим праву српску кућу моравског стила. Бог је учинио своје, подарио ми да то буде на Златибору, где сам направио праву српску кућу моравског стила пре двадесет година у којој живим са супругом .Често нам долази и породица из Београда, па заједно у њој максимално уживамо“, каже Крстић.
Поштујући мудрост која се преносила са колена на колено, грађена је од природних материјала који чувају здравље човека, а то су: камен, дрво и малтер. Становати у српској кући не значи живети у вековима иза нас. Напротив, у њој су: компјутер, електрични уређаји, грејање..., све што олакшава живот, али изглед и поштовање градитељске традиције су на првом месту:
„Ја сам се максимално трудио да испоштујем оно што је традиција старе српске архитектуре. У мојој кући сваки комад намештаја је цртан, прављен. Све је од масива и добило је топлину коју смо ми желели да имамо у свом дому“.
Ентеријер дома обилује старим предметима, и као такав представља својеврсну музејску збирку, која је годинама прикупљана. Посебно место заузимају мач, сабља и бајонет младог поручника Димитрија К. Ћирковића, пуковника Југословенске војске, рођеног деде Ђорђеве супруге. Њему је, као најбољем у класи Краљевске академије, припала част да присуствује крунисању Краља Пера I Карађорђевића, што сведоче фотографије из тог времена.
Ђорђе је у етно стилу пројектовао многе куће, апартмане и угоститељске објекте на Златибору. Оно са чим се највише поноси је кафана „Пећинар“ која се налази у Љубишу, коју туристи радо походе, задовољни ентеријером, избором хране и топлим пријемом домаћина. Али то није све:
„Из ове породице је потекао и угоститељски објекат, кафана "Љубиш" на Златибору којa је недавно отворена. Ту смо се такође трудили да испоштујемо део старе српске архитектуре, али сам хтео овде да направим да то буде више градска рустика, али ипак се осећа моја црта и топлина коју људи примећују. Веома сам задовољан реакцијом људи који су видели објекат", истакао је Крстић.
Он додаје да је много оних који су одушевљени топлином и гостопримством српских домаћина, што потврђује да туристе све мање интересују европски ентеријери, а све више српске куће које представљају својеврсне чуваре наше традиције.
https://www.youtube.com/watch?v=1T9MeG5SGtc&feature=youtu.beДрагана Росић
