Српска малина по мери Европе

ЗАХТЕВИ европског тржишта, где сваке године из Србије „путује“ око 100.000 тона српске малине, све су ригорознији, па су хладњачари ове године раније него икад почели да се договарају о сарадњи са произвођачима. Тако ће малинари себи обезбедити откуп по договореним условима, а хладњачари ће моћи да прате предстојеће радове – од уласка у засаде до испоруке страним купцима.

Циљ је да се сачува вредност и углед најпознатијег домаћег пољопривредног „бренда“. Према речима Сандре Томоњић, инжењера пољопривреде у „Сирогојно компани“, овај откупљивач и извозник „црвеног злата“ је раније него претходних година кренуо у потписивање уговора са пољопривредницима, којима ће обезбедити стручну подршку и авансно издавање пестицида. Досад је ова компанија потписала уговоре са око 1.200 коопераната из пожешког и ужичког краја, као и Сирогојна.

- Тренутно потписујемо уговоре са кооперантима из Бајине Баште, Ивањице и Шапца – каже Томоњићева. – Пољопривредници могу рачунати на робни аванс у вредности од 25.000 динара на 10 ари површине, а услов је да је засад осигуран. Уговори нуде обострану сигурност и гарантују откуп рода. Поред тога, на располагању је бесплатна едукација јер је нужно подићи ниво квалитета и безбедности воћа, повећати приносе, смањити трошкове производње…

Последњих година, истичу прерађивачи и хладњачари, принос малине је смањен упркос повећању површина под засадима. Захтеви тржишта све су ригорознији у погледу контроле квалитета рода, употребе пестицида, сузбијања норовируса, поштовања хигијенских стандарда, примене програма заштите и прихране у складу са стручним преорукама, вођења евиденције о коришћењу „хемије“…

И ВОДА ПО СТАНДАРДИМА

– ТРАЖИ се да квалитет воде која се користи за наводњавање буде квалитета пијаће воде, а циљ ранијег потписивања уговора је, између осталог, и праћење технологије гајења воћа – додаје Томоњић. – Европски „глобалгап“ стандард се данас подразумева, постао је глобални и услов је за пласман, али код нас још нема широку употребу и јасно је угрожена цела ова грана. Зато смо развили концепт принципа и стандарда добре произвођачке праксе и они су обавеза сваког произвођача.

Извор: Н. ЈАНКОВИЋ, ЛАВ плус