Стара Нова година или православна Нова година (Српска Нова година) је неформални традиционални православни празник, слави се као почетак нове године по Јулијанском календару. У 20. и 21. веку, Српска Нова година пада 14. јануара, будући да 13 дана заостаје за Новом годином по Грегоријанском календару. У Србији стара Нова година најчешће се назива Српска Нова година, а понекад и православна Нова година или Јулијанска Нова година.
Српска православна црква наставила је да славити своје празнике по Јулијанском календару. Као резултат тога, у Србији Божић пада 7. јануара. Велики део популације дочекује Српску Нову годину на сличан начин као и Нову годину 1. јануара. За дочек Српске Нове године обично се организује концерт испред Скупштине града или Народне скупштине у Београду, док ватромет припрема Српска православна црква код Храма светог Саве на Врачару, где се људи такође окупљају. Остали градови такође организују дочек Српске Нове године.
Ресторани, хотели, клубови, кафићи и сплавови су обично пуни и унапред резервисани. На свим местима је организован дочек Српске Нове године, слави се са одличном храном и живом музиком. За разлику од календарске Нове године, у центру, већина кафића са страном музиком има слободан улаз и они немају специјалне пакете за Српску Нову годину. Са друге стране сплавови и клубови који имају организован дочек са уживо фолк музиком су унапред резервисани и по две недеље раније - што значи много играња по столовима и разбијеног стакла.
Српска Нова година се дочекује много луђе него календарска. Пуцњаве, ватромети и пиротехника су више заступљени него за обичну Нову годину. Традиционални народни назив за овај празник је Мали Божићи. Неке фамилије настављају са српским божићним традицијама и обичајима.
Традиција Православне Нове године се задржала у Русији, Арменији, Украјини (Маланка), Молдавији, Грузији, Белорусији, Казахстану, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији и Србији.
Срећна Српска Нова година!
