Српска православна црква и њени верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља

Његова главна улога у животу била је на дан Богојављења, када је у реци Јордан крстио Господа Исуса Христа и зато је црква дан по Богојављењу посветила његовом спомену.

Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула - Ивањдан - рођење Светог Јована, 11. септембра - усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.

Данас се подсећа на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу Ирода Антипа, глава одсечена и на сребрном тањиру донета пред његову пасторку, играчицу Салому.

Приликом прославе Иродовог рођендана, током пијанчења и оргијања, Салома је одиграла свој плес "Седам велова", после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће.

На наговор мајке, она је затражила главу Светог Јована. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Дан Усековања верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

Тога дана верници не славе и не веселе се, а по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово.

Усековање се у хришћанском свету обележава и као дан када је освећена црква коју су на гробу светог Јована Крститеља подигли цар Константин и царица Јелена.