Јесењи Крстовдан се прославља као успомена на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Верници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посети света места.
Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.
На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
„Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију“, одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије“, записано је у „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића.
„Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света“, написао је епископ Николај.
На Крстовдан се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
Крстовдан је и крсна слава, а у Чајетини на овај дан одржа се народни вашар.
Српска православна црква и њени верници данас прослављају јесењи Крстовдан
