Српска православна црква (СПЦ) и верници данас обележавају Видовдан када Црква вековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и српским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године. Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове. Обичај земљорадника је да тог дана процењују каква ће бити летина. Верује се да ће најбоље родити страна са које се прво појаве облаци. Ако нема облака, верује се да година неће бити родна. У неким деловима Србије сељаци се труде да пољске радове заврше пре Видовдана.
Поводом Видовдана, патријарх Порфирије служиће данас у Грачаници архијерејску литургију и на Газиместану парастос палим српским јунацима у Косовској бици.
Према мишљењу историчара, Видовдан је важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.
Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.
Обичаји за Видовдан
Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи свe ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.
У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.
