Иако још увек нема информација да ли ће се на следећој седници Социјално-економског савета (СЕС) на дневном реду наћи минимална цена рада, представници два реперезентативна синидиката инсистираће да у другој половини године дође до подизања минималне зараде у Србији.
Наиме, Законом о раду је за утврђивање висине минималне цене рада по радном часу, без пореза и доприноса, надлежан Социјално-економски савет који у преговорима са представницима синдиката, послодаваца и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања најкасније до 15. септембра доноси одлуку о „минималцу“ за наредну годину. Ако СЕС не донесе одлуку у року од 15 дана од почетка преговора, о висини минималне цене рада одлучује Влада Србије у наредних 15 дана.
При утврђивању минималца полази се нарочито од егзистенцијалних и социјалних потреба запосленог и његове породице изражених кроз вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста бруто домаћег производа, кретања потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Србији.
Ипак, Закон о раду пружа могућност да, уколико се један од наведених параметара поремети, попут раста трошкова живота који се узима као основни критеријум при утврђивању минималне зараде, отварају се преговори о корекцији и евентуалном повећању.
“Основни критеријум који пружа могућност за преговоре о минималној заради су неопходна средства за егзистенцију сваке породице, која су изражена кроз раст цена хране и трошкова живота. Ако узмемо у обзир искуство у свим досадашњим преговорима немам велика очекивања, имајући у виду неуважавање основног параметра да минимална зарада треба да буде изузетак а не правило, и да Влада Србије увек преломи сопственом одлуком колика ће бити висина минималне зараде, која управо не уважава основни критеријум – колико је некој породици у Србији неопходно да би могла да преживи”, каже у разговору за Бизнис.рс потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић.
Коментаришући висину минималне потрошачке корпе, коју на основу података Републичког завода за статистику обрачунава и објављује Министарство трговине, туризма и телекомуникација, а за коју су последњи расположиви подаци доступни за фебруар, наш саговорник каже да је нередовно ажурирање посебан проблем система који намерно заостаје и води ка томе да се у септембру преговара о минималној заради на основу расположивих података из маја, а да се не зна тачан износ потрошачке корпе макар за август.
“Могу да разумем статистику која у мају не може да ‘избаци’ мајску просечну зараду, али не и ону која током маја, иако су подаци релативно познати, не може да објави колика је потрошачка корпа за април. Сви знамо цене, а и плате на основу пореза, што имплицира да би неко само требало да оде у неколико продавница и утврди колике су биле цене хране, па да грађани већ 5. маја имају податке о висини потрошачке корпе за претходни месец”, оцењује Вуковић.
Иако је прошле године минимална зарада за 2022. годину подигнута за 9,6 одсто, она ни у том моменту није покривала минимални износ потрошачке корпе. Зарада износи 35.012 динара, док је минимална корпа, према подацима из фебруара 42.154,63 динара. Синдикати управо захтевају да се она подигне за износ од 7.000 динара, јер је практично прошлогодишње повећање већ анулирано растом трошкова живота и инфлацијом.
Највећи удео у минималној потрошачкој корпи заузимају храна и безалкохолна пића – чак 46,10 одсто, па је тако у фебруару ове године за ове категорије производа на месечном нивоу било потребно издвојити 19.431,97 динара. За становање, воду, струју, гас и друга горива неопходно је 8.010,86 динара или 19 процената укупне потрошачке корпе. За здравство иде 3,61 одсто или 1.520,29 динара, док на одећу и обућу према минималном обрачуну за фебруар било предвиђено 1.166 динара.
Најмањи удео у целокупном минималном потрошачком буџету иде на образовање, свега 0,30 одсто, тачније 128,02 динара.
(Извор: Министарство трговине, туризма и телекомуникација)
Вуковић каже да се садржај потрошачке корпе, коју је сачинило министарство трговине, не односи на оно што је неопходно, да је садржај слаб у смислу намирница и количина које се могу користити.
“И ми то наводимо као мизерну, сиромашну корпу, која опет са минималном зарадом не покрива основну, минималну потрошачку корпу. Чак ни до такве корпе не можете да „добаците“ са минималном зарадом”, истиче потпредседник СССС и додаје да је то деценијски тренд, да се људи привикавају на ниске зараде и вредности.
“Последњу деценију ми наглашавамо да ако постоји институт минималне потрошачке корпе и институт минималне зараде онда би требало да га изједначите и ту не би требало да имате неких великих преговора. Ако неко, па чак и држава, каже да је минимална потрошачка корпа 42.000 динара зашто бисмо преговарали о минималној заради на нивоу од 33.000, 34.000 или 35.000 динара. Уколико послодавац не може да исплати нормалну зараду, нека прати статистичке податке и исплаћује у складу са њима”, наводи Вуковић.
