Деца рођена између 1999. и 2015. године била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложни малигним болестима“. То је показало истраживање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године .
Председник те Комисије Дарко Лакетић казао је новинарима у Скупштини Србије да се истраживање односило само на децу, јер су она мање изложена другим факторима ризика попут пушења.
Истраживање је спроведено у сарадњи са Институтом за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, а показало је да су најчешћи тумори код деце старе до четири године неуроектодермали, код оних од пет до девет година тумори крви, од 10 – 14 година тумор мозга, а од 15-18 године солидни тумори.
„Ово истраживање нам недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком фактору који их је учинио осетљивијим за обољевање од одређене малигне болести у односу на друге генерације у истом узрасту“, рекао је Лакетић.
Лакетић је казао да Србија има новац за истраживање последица НАТО бомбардовања, као и стручњаке, али није сигуран да има довољно софистициране опреме, те да ће морати да је, или набави, или да се ослони на партнере из иностранства који ту опрему имају.
„Мислим на Италијане који су нам предали целокупну документацију њихове Комисије и понудили помоћ за анализу биохемијску или токсиколоску“, казао је Лакетић.
Он је оценио да је бомбардовање 1999. године оставило несагледиве последице по Србију за коју је рекао да је „земља жртва“ која, не само из својих, већ из цивилизацијских разлога мора да сачува истину „за опомену и наук себи и другима“.
„Нисам сигурам да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године, али таква несрећа у целокупној српској историји не може се и не сме заборавити, нити умањивати или прилагођавати према потребама и интересима великих или малих сила“, рекао је он.
Комисија за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана Србије основана је прошле године.
Извор: б92.нет
фото: Србин инфо
