Од јуче су акцизе на дуван, кафу, алкохол, бензин и дизел веће за 8 одсто. Бојан Станић из Привредне коморе Србије наводи за РТС да ће то оптеретити буџет становништва, али последично и привреду. Међутим, очекује се да се у буџет на основу увећања акциза до краја године слију четири милијарде динара, што ће помоћи да се пронађе баланс у буџету.
У образложењу разлога за увећање акциза наводи се да се пре свега очекује да се од деривата нафте и цигарета око четири милијарде динара слије у буџет до краја 2023. године.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије наводи да повећане акцизе значе већи трошак за оне који те производе купују, али и да ће утицати на привреду.
„Ми већ видимо пад промета по малопродајним местима где се продаје бензин, а вероватно ће са додатним растом цена опет успорити та потражња. То ће свакако, на крају, оптеретити и привреду“, каже Станић.
Истиче да држава покушава да нађе баланс у буџету који је оптерећен растом трошкова сервисирања дугова, због раста каматних стопа на тржишту капитала.
„Али свакако је потребно да се кроз ове акције, ‘Боља цена’ и та једнократна давања из буџета, растерети један део становништва, оно које има најниже приходе. Самим тим, планирано повећање прихода на страни акциза биће расподељено на трошкове који се повећавају“, објашњава гост Јутарњег програма.
Шта повећање акциза доноси буџету
Фискални савет у најновијој анализи упозорава да повећање акциза има рецесиван утицај на привреду, као и да непосредно доводи до раста потрошачких цена. И они сумњају у то да ће се приходи повећати, јер ће се људи аутоматски одрећи неких ствари, на пример, у конкретном случају, смањиће потрошњу горива.
Станић објашњава да повећање цене неког артикла, не значи аутоматски пад тражње.
„Дакле, у кратком року то би требало да дâ позитиван резултат на приходе у буџету, из простог разлога што не може тако лако да се промени та ситуација. Дакле, када се повећа цена, не иде одмах истог момента пад тражње за тим производима. С друге стране, у зависности од тога колико ће трајати повећање акциза, када оно постоји, да ли ће, на пример, следеће године већ бити и реалан раст зарада, па ће самим тим онда моћи да се покрије тај додатни трошак, то зависи сада како ће се развијати ситуација у наредној години. Међутим, у овом кратком року, у последњем кварталу ове године, свакако да ће то имати позитиван утицај на приходе буџета, како би се обезбедила средства за финансирање ових других ствари које смо поменули“, оцењује Станић.
Да ли ће веће акцизе одмах поскупети гориво
Литар евродизела је већ три динара био скупљи овог петка него претходног. После данашњег повећања акциза, Станић оцењује да нас чекају више цене на пумпама.
„Више цене, то је пре свега битно и стварно а опет, с друге стране, треба да увидимо и шта се дешава на тржишту енергената, конкретно нафте, она је сада преко 90 долара за барел, дакле континуирано расте у последњих неколико месеци. У јуну је било између 70 и 75. То значи да је преко 20 одсто тај пораст. С друге стране, проблем је и са дизелом на нивоу Европе, из тог разлога је та цена и виша. То су све ствари које утичу на то да и други производи у малопродајним објектима калкулишу цену горива и самим тим то је инфлаторни притисак“, каже Станић.
Међутим, како додаје, остали фактори који утичу на успоравање инфлације су и даље јачи и самим тим наставља се успоравање инфлације, за коју се очекује да ће на крају ове године бити око 9 процената.
„Опет, с друге стране, треба истаћи да и даље наставља да пада куповна моћ становништва која ће додатно бити оптерећена и овим порастом, пре свега, горива. Из простог разлога што је то нешто без чега није могуће замислити свакодневницу“, каже гост Јутарњег програма.
Очекује да инфлација буде једноцифрена на крају године.
„Дакле да падне на тих 9 или 9,5 процената, али је битна та психолошка граница. Дакле, уколико падне на ту једноцифрену цифру, а велика је вероватноћа да ће се то десити, то је добар знак и за наредну годину када се очекује да тај ниво буде преполовљен до краја 2024. године“, каже Станић.
Да ли зараде могу да прате пораст цена
Међутим, додаје Станић, када говоримо о расту тих цена, свакако да то има утицаја и на финалне производе, који расту благо, не више оном брзином као што су расли, на пример, почетком године.
„То наставља да смањује куповну моћ становништва, имајући у виду да зараде не могу да прате тај пораст, посебно у оном делу становништва који има примања испод просека, а то је око 60 процената наше популације“, указао је Станић.
На питање шта значи повећање акциза, колико ће то у вредности бити веће следећег петка каже да не може тачно да одговори јер је то ствар која ће се, како је рекао, проценити на самом тржишту.
„Не могу вам тачно рећи, то је опет ствар која ће се проценити на самом тржишту имајући у виду то, када погледате акцизу која се повећава за 8 процената, онда на тај део акцизе иде повећање, дакле неће цена бити већа за 8 процената, него оно колико акциза има учешће у оквиру укупне цене, тај део се повећава за 8 процената“, објаснио је Станић.
РТС
