Победом над екипом Мокре Горе из Зубиног Потока одбојкашице Златибора пласирале су се у главни жреб Купа Србије. Чајетинке ће у 1/8 финала играти против суботичког Спартака, једне од екипа из врха српске женске одбојке, а према прелиминарним најавама, овај меч играће се у Чајетини.
Један од креатора не само скорашњих клупских успеха, већ и неизоставни члан колектива од његовог оснивања 2002. године је тренер, Станко Брашанац, званично најбољи стручњак општине у избору Спортског савеза Чајетине. Према његовим речима, за резултат у спорту потребна је широка база, тако да успеси клуба као што су пласман у Прву Б лигу и у 1/8 финала Купа додатно добијају на значају, знајући с коликом базом може располагати мала општина попут Чајетине.
- Сваки искрен човек нам честита на досадашњим резултатима. Јер, без лажне скромности, могу рећи да је успех огроман. Примера ради, у лиги имамо један Ниш, са 300 хиљада становника, а ми имамо свега око 3000. Не рачунам ту Златибор, јер је ту мање домицилног становништва, а и деца одатле су релативно скоро почела да долазе у нашу школу одбојке. Куп нам није био приоритет, али околности су нам ишле на руку, тако да је и управа одлучила да идемо до краја. Не треба говорити о томе да је Спартак у самом врху наше женске одбојке, а знамо шта то значи у земљи чија је женска одбојкашка репрезентација суверено дошла до европског злата и успела да освоји сребро на Олимпијским играма. Избегавам велике речи, али ове девојке заиста заслужују пажњу. Стога смо у договору са Управним одбором ступили у преговоре са екипом Спартака, а начелно имамо подршку Одбојкашког савеза Србије, да тај меч против Суботичанки одиграмо на нашем терену. То би била лепа промоција одбојке, као и нашег састава и нашег клуба. Нашим мукотрпним радом претходних година смо то заслужили - каже Брашанац.
Клуб је дебитантску сезону у Првој Б лиги окончао на 6. месту. У нову сезону улазе искусније за једну годину играња у овом рангу. Међутим, током лета клуб су напустиле две играчице, једна из поставе и једна из омладинског погона. С обзиром да се у клубу стрепело за резултате у предстојећој сезони, приступило се несвакидашњем кораку, а то је довођење играчице са стране. Златибор је појачала доскорашња играчица Лесковца, Тања Тошић, коју су људи из клуба запазили на МОСИ играма, где је наступала за Соколац.
- Били смо принуђени да, после толико година, по први пут доведемо играчицу са стране, мада смо у начелу били против тога, И у другим градовима се екипе подмлађују, деца одлазе на студије... Ми смо уз чачански Борац били једна од ретких екипа која није доводила играчице са стране. Али, било би неозбиљно да после добре дебитантске сезоне дођемо у ситуацију да се боримо за опстанак. Не би било поштено ни према искуснијим играчицама, које долазе из градова где студирају да би играле утакмице, неке од њих су чак одбијале и веће стипендије других клубова да би наставиле да играју за нас, а не би било поштено ни према локалној заједници, која нам пружа велику подршку. Додатни проблем је реорганизација у лигама, где се смањује број екипа, а највећи терет тога поднеће наш ранг, одакле ће испасти пет екипа. Постоји могућност довођења још једне играчице, али само уколико се ствари по питању опстанка буду негативно одвијале. То не значи да одустајемо од наше примарне идеје, желимо да наша деца напредују... Радимо реално, почевши од најмлађих категорија, па све до сениорки, без неких великих идеја без покрића.
Претходне сезоне млађе категорије освојиле су друго и треће место у својим лигама, а континуитет добрих резултата одржан је и током лета. Пре свега се истичу резултати на МОСИ играма (бронза у одбојци на песку), као и на "Спортским играма младих" у Сплиту, где су освојена два сребра - у одбојци и у одбојци на песку.
-То свакако улива велики оптимизам. У последњих неколико година резултати млађих категорија су такви да су нам екипе увек у врху. Сад, сплет околности је био такав да се често догађало да смо за једну позицију пропуштали пласмане на завршне турнире. Нпр. имали смо и таквих резултата као 2008. године, када нам је екипа 1994. годишта дошла до државног полуфинала, што је био огроман успех. На "Спортским играма младих" су биле екипе као што су пионирке Црвене Звезде или екипе из Лазаревца, Сремске Митровице, али ту нам се негде вратило за пропуштене шансе у првенствима. Освојили смо два сребра у Сплиту, где смо представљали Србију, што је велика ствар за нас. А чак смо и тамо били некомплетни, јер је било време одмора, летовања... И даље ћемо потенцирати на томе да имамо добру школу одбојке. Није битно који ћемо ранг играти, али ћемо истрајавати у томе да афирмишемо децу из Чајетине. 
Још један изазов који је пред клубом је и чињеница да ће ускоро почети реновирање унутрашњег дела дворане Спортског центра Чајетина. С обзиром на специфичну атмосферу дворане, клуб је одлучио да у њој игра док год буде могао, тако да су за нову сезону пријављене обе хале - у Чајетини и на Златибору.
- Волимо дворану у Чајетини, присније је, ближа је публика, ствара се добар амбијент... Другачије је играти у мањој дворани, лакше се оријентисати у игри, пошто смо навикли на њу. На Златибору су нам нови услови, нови детаљи, нпр. виши је плафон, док је у Чајетини то знало да прекине поен раније. тако да тај детаљ нећемо више имати у игри, што значи да ће бити и више надигравања за поене. Да не помињем неке позадинске детаље који могу збунити, од неких трака или плаката на зидовима... То је реална прича, не желим да правдам себе нити да тражим неке алибије. Осим тога, публика ће бити даља, а гледаоци нам много значе. Последњих година публика је заиста "научила" да навија, да нас "ватрено" подржава, да се активира у кризним моментима. Број гледалаца се повећава, а поготово нам је драго што то није по "родбинској линији", чак најмање гледалаца чине родитељи и породица. Доста је ту омладине која је препознала наш добар рад, која чак доводи своје пријатеље да нас гледају. Нпр. недавни меч против Борца у Купу нисмо ни најавили плакатом, а дворана је била скоро препуна.
Осим безрезервне подршке публике, клупски рад и успеси препознати су и од стране локалних институција.
-Општина Чајетина и локални Спортски савез нам заиста помажу, а и ми смо обезбедили део средстава на друге начине. Имали смо ове сезоне и додатна средства, за спровођење припрема. Наш рад је свакако препознат. Добијали смо и општинска признања, не само појединачна, већ је и клуб добитник плакете "Димитрије Туцовић". И заиста хвала на свему томе.
Резултати које клуб остварује претходних година последица су начина на који тренер Брашанац приступа овом послу.
-Увек сам посвећивао пажњу деци с којом радим, верујем у њих... Педагогија је на првом месту, јер децу никад не можете слагати. Њима се мора објаснити зашто нешто раде. У реду је имати дисциплину, али им морате објаснити чему та дисциплина. Ако нема комуникације, нема успеха. Кад направите добру "хемију", то мора дати резултат, без обзира и на могућ недостатак квалитета, те мањкавости ће се некада покрити на други начин. За овај клуб је битан сваки члан, од оног најмлађег који се јуче уписао, па све до капитена сениорске екипе. Јер "бој не бије свијетло оружје,.." Тражим од деце да се боре, да "изгину" на терену, па макар изгубиле 75-0, ја сам задовољан. А чињеница је да децу хвале где год да играмо, од технике до кретања и сл.
И.Ј.
