Привреда се трудила да се сачува од короне, али неретко је велики терет пренет баш на раднике. Због тога су годишњи одмори остали у другом плану, па тренутно у појединим компанијама муку муче са организацијом слободних дана и заосталих одмора.
Многи запослени нису били у прилици да искористе годишњи одмор, што због природе посла у ванредним околностима, услед епидемије коронавируса или због боловања које су били приморани да узму, јер су вирусом заражени или су, због контаката са оболелим били у самоизолацији.
Како је потврђено за Телеграф Бизнис због тога је донета нове препорука Владе Србије послодавцима у погледу коришћења годишњег одмора запослених за 2021. годину.
– Закључком Владе Србије, који је објављен у „Службеном гласнику РС“ број 33 а од марта ове године, препоручује се послодавцима на територији Србије да запосленима који нису искористили припадајући годишњи одмор за 2021. годину омогуће да тај одмор започну и искористе у 2022. години или да први део, у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, искористе закључно са 31. децембром 2022. године, а преостали део закључно са 30. јуном 2023. године – рекли су из Министарства за рад, борачка и социјална питања.
На питање на које раднике се тачно односи ова одлука, из ресорног министарства објашњавају за наш портал да се препорука за продужење рокова за коришћење годишњег одмора из 2021. године односи се само на категорије запослених наведене у Закључку, а рокови за коришћење неискоришћеног годишњег одмора из 2021. године су 31. децембар 2022. године за први део годишњег одмора, а за преостали део тог одмора – најкасније до 30. јуна 2023. године, прецизирају.
– То се односи на запослене који због природе посла у ванредним околностима услед епидемије заразне болести Ковид 19 или због привремене спречености за рад услед обољења од заразне болести ЦОВИД-19 или због одређивања изолације/кућне изолације у складу са законом, нису користили одмор – наводе.
Осим договора послодавца и радника, мора да се поштује и слово закона, а он каже одредбу да запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа у складу са овим законом.
Како се тада обрачунава плата?
Како су рекли у Министарству рада, о одмору одлучује послодавац у договору са запосленим.
– Накнада зараде за време коришћења годишњег одмора утврђује се у складу са Законом о раду, у висини просечне зараде које у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду (члан 114. Закона) – кажу нам они.
Запосленима који одсуствују са рада по основу одредбе члана 116. Закона се гарантује исплата накнаде зараде у висини 60% просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да та накнада не може бити мања од минималне зараде.
С друге стране, за време коришћења годишњег одмора запослени остварује право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду.
Шта да радите и коме да се жалите ако није тако?
Уколико запослени сматра да су његова права из радног односа повређена, може се обратити надлежној инспекцији, кажу за овај портал у Министарству.
Одредбе Закона о раду
Подсећања ради, Закон о раду прописује да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са Законом. Са тим у вези, Закон предвиђа да запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова.
Сходно Закону, ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.
Такође, Закон предвиђа да Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета – има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
