Најновији подаци Еуростата о ценама хране у земљама Европе у односу на просек 27 чланица Европске уније, поред информативног даје и једну веома забрињавајућу оцену. Наиме, према подацима Србија је иако, на само 53 одсто расположивог дохотка по куповној снази на 94 одсто је од просечне цене земаља Европске уније.
Као што се види, Србија са 94,6% просека ЕУ је тек нешто мало испод Чешке и Шпаније, али значајно изнад земаља окружења. Није овде упутно коментарисати нити демантовати министра трговине који рече недавно да су цене у Србији најниже у региону. Али цене, хране, пића и дувана све говоре.
Деценијама већ се понавља иста мантра свих генерација политичара без обзира на боју, опредељење, ставове и програме да је пољопривреда велика шанса Србије да Србија има многе конкурентске предности. Наравно речи не обавезују, не боле и не производе последице. Анализирајући стање пољопривреде од 2006. да 2023. према званичним подацима релеватних инститиуција (пре свега РЗС са извесном резервом) српска пољопривреда доживљава дубоку агонију и сва је прилика да ће у наредном периоду да буде прикључена на респиратор и интубирана.
Акције „боља“, „најбоља“ и ко зна какве још називе неће бити додељене, је пре свега лечење тешке, по живот угрожавајуће болести, аспирином или ибупрофеном. Како је некада велики економиста Милтон Фридман рекао „нема бесплатног ручка“ (код Срба постоји оригинални израз „крчаг иде на воду док се не разбије“) погрешна (намерно или из незнања свеједно) вођена макроекономска политика у прољопривреди је сада близу кулминације.
Неколико кључних табела дају одговоре на многа питања (кад цифре проговоре и господ заћути):
Свиње, традиционални производ стоћарства још од XВИИИ века клизи у бесповратни суноврат. За тачно 18 година број свиња укупно је готово преполовљен.
Још гора ситуација је код приплодних свиња, назимица и крмача у фертилном добу. Смањење је и преко половине броја. Код говеда као друге доминтне групе сточарства ситуација је још аларматнија.
Укупно се број говеда смањио за преко 400 хиљада, али што је алармантније број музних крава се преполовио од 607 хиљада на 336 хиљада. Постоји правилна пропорција смањења по годинама и веома је лако извести екстраполацију тренда у наредних неколико година. Откупне цене млека су један од кључних разлога овог тренда. Код треће кључне гране сточарства, овчарске производње бар према статиситици није толико аларманто као код свиња и говеда.
Други ударац који трпи сточарство је пре свега увоз пре свега меса лошијих категорија.
Увоз меса углавном нижих класа квалитета је од 2012. до 2023. порастао готово шест пута. Доминира свињско месо и то изнутрице, потрбушине и сл. Када се погледа количина увезеног меса, Србија је у току 2023. увезла преко 73.000 тона. Такво месо иде у прерађевине, а просечна увозна цена је око 3,6 евра по килограму. Дода ли се томе да је увезено искључиво смрзнуто месо и да је према законима Републике Србије дозвољен увоз смрзнутог меса до годину дана, док прописи Европске Уније кажу да месо може највише бити у том статусу до шест месеци закључак се намеће сам по себи. Интезивирање увоза креће у последње три године.
Према подацима сајта традемап.орг, Србија увози сразмерно малу вредност живих животиња.
Када се упореде подаци о количини заклане стоке у кланицама (према подацима Републичког завода за статистику значајан је пад у односу на 2006. код говеда и свиња, док је раст код оваца и живине. Овде се наравно укључују и заклани прасићи и јагњад.
При оцени квалитативног развоја пољопривреде, важно је напоменути допринос појединих грана пољопривреде стварању бруто додате вредности.
Правило је да интезивни развој пољопривреде подразумева да допринос сточарства буде бар 50 одсто, пре свега, јер сточарство доприноси мултипликацији ефеката ратарске производње кроз храну за стоку.
Сточарство на само 35 одсто пољопривреде
Следећа табела садржи кључне економске величине пољопривреде. Ради се о вредности пољопривредене производње по годинама. У 2022. години укупна вредност пољопривредне производње је у текућим ценама износила 821,5 милијарди динара. Вредност сточарске производње је свега 290 милијарди или само 35,3 одсто вредности пољопривреде у текућим ценама.
Када се из ове табеле изузме тзв. „међуфазна потрошња“ добија се обрачун бруто додате вредности и кретање по годинама.
Када се упореде базне цене (референтна 2015. година) од 2019. имамо константан пад брудо додате вредности у односу на претходну годину. Ова анализа (у другом делу ће бити анализирана и биљна производња) пали аларме свих могућих боја онима који кроје судбину пољопривреде.
У претходним деценијама сијасет разних стратегија је рађено на макро нивоу, силно време и новци потрошени и ни једна није дала резулате у оквиру статистичких нивоа значајности. Мала је вероватноћа да многи умни стручњаци у Србији нису узели у обзир све релеватне претпоставке у обрачун и анализу сценарија.
Пре ће бити да су те стратегије биле само за политичку употребу са нереалним оптимистичким закључцима. Стратегија развоја пољопривреде наравно није била ни на видику. Реалан је страх и зебња будућих кретања у производњи хране и прехрамбеној сигурности.
Очигледно да је увоз постао омиљена активност поговото имајући у виду трендове последјих година у месној производњи. Сада већ чувена сага о паризеру као егзистенцијалном производу и чуђење како се може продавати по тој цени полако се демантује. Имајућу у виду квалитет истог, као и начин производње (месо нижих категорија, изнутрице, вода наравно, емулгатори, соја, појачивачи укуса и сл.) та цена још доноси и зараду произвођачу и трговцу, нарочито што се ради о робној марки.
Све напред речено, картелска организација тржишта, олигополска структура условљавају ниво цена на нивоу равијених евроспких земаља са неупоредиво нижим квалитетом.
Кључни проблеми:
Цене инпута: у ратарској производњи основни проблеми су односи цена материјалних трошкова и оствареног прихода по јединици површине кроз принос пута цене. Пре свега, вештачко ђубриво, хемијска средства и енергија односно нафта. Када се погледају цене вештачких ђубрива по годинама и цене деривата и упореде са ценом крајњег производа види се практично сва тзв.рентабилност ратарске производње.
У Србији за разлику од Хрватске где је плави дизел за пољопривреду ослобођен плаћања акцизе, у Србији пољопривредник плаћа пуну цену, а онда подноси захтев за рефакцију односно повраћај, али дела акцизе.
Повраћај је могуће остварити у износу од 50 динара по литру до 100 литара по хектару пријављене површине. Постоји и ограничење у погледу површине земљишта које се обрађује, а гледаће се колико је горива потребно за обраду засејаних или засађених површина земљишта под конкретном биљном културом, до највише 100 хектара.
Обзиром да је новим правилним о акцизама из маја месеца, акциза на дизел 69,12 динара, и да Србија има најскупљи дизел у регион, литар дизела за пољопривредника би коштао у овом тренутку 144 динара нето.
Цена плавог дизела у Хрватској наменог пољопривреди у на дан 26.08.2024. године износи 0,79 еура или 92,4 динара. Да ли овоме треба додатни коментар.
Што се тиче инпута највећи допринос трошкова и утицаја на цене има вештачко ђубриво. Када се упореде цене 2011. године и октобра 2023. пред заснивање производње за 2024. годину, према подацима „стипспољ.гов.рс“ (систем тржишних информација пољопривреде Србије) цена НПК ђубрива у 2011. години је била за комплексно НПК ђубриво 40 динара, за Уреу 40 динара и за азотно КАН 30 динара. Цене у 2023. години су за исте категорије ђубрива биле: за НПК 82 динара, за уреу 76, и за КАН 75 динара.
Цене пољопривредних производа у Србији за исте посматране године према подацима министарства пољопривреде су биле: за кукуруз у 2011. години била 22 динара, а за пшеницу 20 динара.
У 2023 години цене кукуруза су биле од 20-25 динара, а пшенице од 22-25 динара. И овде је коментар сувишан.
Сада би било логично да имамо добре услове за сточарску производњу, јер кууруз представља основни инпут и носиоц производа за исхрану стоке. Два кључна сегмента су обрађена: тов јунати, тов свиња и као посебна анализа производња млека. Нормативи потрошње инпута у тову и производњи млека су узети из студије професора Економског факултета у Суботици од 2012. године.
Товна храна према поменутом нормативу за 466 дана трајања това и просечне предате тежине од 530 килограма према откупним ценама с краја августа доноси зараду од 21,9 хиљада по грлу. Практично ако би изузели државну субвенцију од 22 динара свако грло ако би се хранило по нормативу доносило би губитак нешто мање од једног динара. Практично, државна субвенција је једини извор прихода.
Сем великих система који имају заокружени циклус производње (МК Аграр, односно Царнеx, ИМ Матијевић, Делта Аграр-Yухор и још неки) велики број индивидуалних товилишта је предходних година и деценија практично угашен. Србија се у снабдевању јунећег меса ограничила на велике системе, мале кланице су ефемерни тржишни учесници.
Иста сиутације је и код узгоја свиња али још неповољнија. Ту је државна субвенција од само 1.500 динара по товљенику, али је циклус краћи. Наведени прорачуни код това свиња дају следеће резултате. Основни извор „зараде“ је такође државна субвенција.
Данас
