И овога лета стручњаци са Института за крмно биље из Крушевца обилазе огледне фарме у нашем крају, старајући се да се правилно спроводе мере за унапређење услова за развој сточарства ради добијања што квалитетнијег меса, млека и млечних производа. Подсећања ради, ово је друга година како тече сарадња привредног друштва Златиборски екио аграр ОЧ и крушевачког Института, која је резултирала формирањем осам огледних фарми у нашем крају. Квалитет крмног биља, квалитет сточне хране као и начин силаже на огледним фармама у много чему је побољшан. Применом нових технологија наши пољопривредници су успели да обезбеде већу хранљиву вредност , односно квалитетнију производњу меса и млека. Оно у чему су фармери раније грешили, каже др Бора Динић, научни саветник Института за крмно биље, јесте немање навике о заснивању једногодишњих озимих комбинација: грашак и грахорица са житима, затим нису силирали траве и луцерке, а код силаже кукуруза дешавало се да су вршили спремање без инокуланата. Дешавало се, такође, да се силажа вршила у неодговарајућој фази па су самим тим имали веће губитке. Нпр. уколико се силажа врши у млечној фази долази до губитка 30% хранљиве вредности, односно за толико је мања производња млека или меса. “Кад су мањи фармери у питању, дневна потрошња слоја силаже требало би да је 25 до 30 цм. Уколико немате такву потрошњу неопходно је да се користи инокулант који обезбеђује већу стабилност силаже,” саветује др Динић. Када је у питању заснивање сејаних ливада, стручњаци са крушевачког института испитују квалитет земљишта а на основу добијених резултата се фармерима препоручује гајење одговарајућих биљних врста. Циљ оваквог приступа је обезбеђивање веће производње сточне хране и боље конзервисање. Тамо где нема природних ливада, ни принос није добар а у последњих неколико година фармерима проблеме задају и суше. “Да би задржали сточни фонд који је солидан као у Кривој Реци, на пример, онда се морате трудити да произведете што више и што квалитетнију храну. Велики би минус био да се произведе неквалитетна храна, па ми апелујемо на то да се на време врши косидба. Детелина црвена и луцерка коси се у фази бутонизације, а траве у почетку класања, где се добија од 13 до 15 % протеина. Тако квалитетном кабастом храном обезбеђује се мања потрошња концентроване, која је доста скупља”, напомиње др Динић. У претходној години је Институт из Крушевца сарађивао са 4 огледне фарме, а ове године су основане још 4. Сарадња се врши на обострано задовољство, каже Динић.
Мирјана Ранковић Луковић www.zlatiborpress.rs
