Православни верници сутра обележавају Велике или Васкршње задушнице, празник сећања на све умрле, када сетрадиционално посећују гробља и пале свеће на гробовима најближих и у храмовима, после литургија.
Црква се сваке суботе, а нарочито 2., 3. и 4. суботе Васкршњег поста, моли за упокојене. Међутим, поред ових редовних суботњих молитвених дана, Црква је одредила посебне дане у току Црквене године, који се називају задушнице. Оне увек падају у суботу.
Зимске задушнице, које су још познате и под називима месопусне, покладне, велике, су увек у суботу почетак Васкршњег поста и променљивог су датума јер зависе од датума Васкрса који је покретни празник.
Спомињу се већ у типику Велике цариградске цркве у ΙΧ-Χ века. Каноном су овога дана обухваћени сви умрли без обзира на видове упокојења.
Задушнице су дан посвећен упокојеним, па сходно томе, треба отићи на службу у цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити свеће.
Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник прелива вином донешено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, где се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове.
Они који нису у могућности да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту обаве помен за своје упокојене.
Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и да део хране коју смо понели са собом.
