Потреба за кућним љубимцем данас je код многих постала емотивна допуна за све отуђенији начин живота. Све је више људи, нарочито у градовима, који се одлучују за куповину паса мале расе које се гаје искључиво у кући.
Последњих година приметна је све већа присутност кућних љубимаца који се гаје у кућним условима. Све је више људи спремних да своју самоћу или породични живот поделе са мачкама, псима или папагајима. Да ли је то из љубави или је постало помало и помодарство? Mишљења су различита.
„Има и једног и другог али првенствено, људи узимају кућне љубимце јер воле животиње или их воле деца, а тек касније схвате да је то велика одговорност и обавеза и ту настају проблеми. Љубимци буду остављени на улици, што доводи до повећања броја луталица на терену. Евидентно је да је повећан број кућних љубимаца и да се прате трендови из великих градова, самим тим љубимци морају да буду у кући јер су изабране расе које не могу да бораве напољу“, рекао је Марко Ристовић, доктор ветеринарске медицине.
Пре него што постану власници кућних љубимаца, требало би да се распитају која раса им највише одговара и шта је све потребно да знају о њој када су у питању исхрана, прописи и здравље.
„Већина њих одабира расу на основу изгледа животиње и то најчешће буде грешка, јер животињу треба бирати сходно могућностима власника и сходно потребама животиња. Од самог одабира пса зависи и даљи третман. Првенствено треба водити рачуна где се узима пас и да ли потиче из здраве средине. Затим им треба обезбедити адекватну храну, редовне вакцинације, прегледе, као и третмане против спољашњих и унутрашњих паразита и наравно шетње, како пас не би стално боравио у затвореном простору“.
А како убедити родитеље да вам допусте да имате љубимца?
„Није било тешко. Били су мало скептични с обзиром да је то пас, да има своје потребе, навике. Можда су се плашили да ће бити хиперактиван па ће доћи до оштећења намештаја. У суштини је све прошло добро и јако су брзо заволели ово биће. Коментара има разних, јер ипак, за већину становништва животиња је за двориште, ланац, тако да се често сусрећем са таквим коментарима“, каже Емилија Ојданић, власница пса.
За боравак у кућним условима препоручују се мали пси и они који се мање лињају. На основу истраживања изведен је закључак да живот са псима доводи до смањења стреса а да су деца која живе у кућама са псима здравија на више начина: имају мање респираторних проблема, отпорнији су на инфекције и развијају емпатију и одговорност за друга жива бића.
„Животиња је биће које оплемењује живот. То је неисцрпан извор позитивне енергије и љубави. Животиња је неко ко пружа безусловну љубав и не треба да је узима нико ко није сто посто сигуран да може да јој пружи све што јој је потребно. Ко год да се двоуми, а има могућности, мислим да себи треба да пружи то задовољство јер животиња буди у људима најлепша осећања и можда их заволе и они који нису били толики љубитељи“.
