Библиотека "Љубиша Р.Ђенић" обележила је јуче Светски дан књиге преподневним дружењем са ученицима ОШ „Димитрије Туцовић“ из Чајетине и „Миливоје Боровић“ из Криве Реке, упознавајући их са књижевним стваралаштвом завичајних писаца. У вечерњим сатима је својим читаоцима уприличила дружење са књижевником Зораном В. Момчиловићем.
Зоран В. Момчиловић је један од аутора чија су дела, на основу годишњих анкета Народне библиотеке Србије, била међу најчитанијим у периоду од 2005. до 2013. године. Са овим писцем синоћ је имала прилику да се дружи чајетинска публика.
"Ових четири и по сата путовања из Прокупља према Чајетини, да је трајало и десет сати, ја бих дошао. Јер, осећам неку срећу , чини ми се као да ово место познајем годинама! Као да сам на неки начин долазио сваке године и одржавао промоције, мада је ово прва коју ћу одржати овде", рекао је на почетку разговора, за "Златибор прес", писац.
У једночасовном сусрету, Момчиловић је читаоце укратко упознао са садржајима својих романа, задржавши се највише на последње, „Ковчег за оба света“. Роман је интересантан, интригантан и у великој мери бунтован, истиче Момчиловић, додајући да свој идентитет можемо сачувати једино кроз културу, уз поправку васпитања.
"Написо сам девет романа. Мислим да сам објавио негде око 30 000 књига. Два романа су била у ширем избору за НИН-ову награду, а то су "Роксанда" и "Посредник грешнима", а иначе један од тих романа, "Памучна поља", изашао је у три хиљаде примерака. А у "Ковчегу" сам описао 14. век и у њему претим породицу Прерадовић кроз векове. Задњи сегмент романа је сведен у 21. веку и и то 2023./2024. година", објашњава Момчиловић.
Романи „Монахиња“ и „Роксанда“ , који су доживели више издања, дуго су били миљеници међу читалаоцима, када је реч о домаћим писцима.
"Ја сам `99. године, што није тајна, био припадник Војске Србије, официр на Косову. Из тог периода, са тог терена, донео сам аутентичан дневник који сам убацио у "Монахињи". Међутим, ја сам "Монахињу" свео на 1999. годину, тако да је то данашње време. "Роксанда" је прерађено дело, друго по реду, од романа "Цвет Росине липе". А зашто сам га прерадио? Зато што је "Цвет Росине липе" писан у дијалекту и мислим да она није доживела неку читаност, пошто је дијалект и прерадио сам га у књижевном смислу тако да је "Роксанда" две-три године била међу најчитанијим романима у Србији."
На крају ове вечери којом је обележен Светски дан књиге, сви присутни су добили по потписани примерак једног од пишчевих романа.
