Данас се обележава Светски дан срца који је усмерен на стварање здравог окружења које би омогућило људима широм света да направе здрав избор за здраво срце. Здрави стилови живота као и превенција фактора ризика за настанак срчаног и можданог удара, смањиће ризик њиховог настанка у свим добним групама. Светски дан срца позива људе да се придруже глобалном покрету здравих избора за здраво срце. Ова заједничка акција може да допринесе да се смртност услед болести срца и крвних судова до 2025. године смањи за 25%.
Болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, од ових болести умре 17,3 милиона људи, а до 2030. године број умрлих износиће 23 милиона. Али многе КВБ се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.
Пушење изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Уколико пушач истовремено користи орална контрацептивна средства, ризик за појаву инфаркта се повећава за чак 20 пута.
Неправилна исхрана фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спада гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20 % свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута. У Србији је гојазност присутна код 23 % одраслог становништва узраста 20+ (25% одраслих особа мушког пола и код 20 % одраслих особа женског пола).
Недовољна физичка активност значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представљаи фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18 %, а од можданог удара за 11 %. Болести срца и шлог се могу спречити јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Они се могу у великој мери спречити и контролисати усвајањем здравих навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и остављањем пушења. Такође средина у којој живимо може имати велики утицај на људе да направе здраве изборе за здраво срце.
Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Здрави избори за срце, за све и свуда”, истичући значај здравог радног окружења и здравих места где људи проводе слободно време.
Драгана Росић, zlatiborpress.rs
