Јавни час на тему „Сви смо деца једсног света“ одржан је јуче у ОШ „Димитрије Туцовић“, издвојено одељење на Златибору. Повод за ову тему је чињеница да се неколико година у назад у ову школу уписују деца из других земаља која су са својим родитељима постали становници општине Чајетина, и жеља њихових наставника и другара да се уовој средини осећају што угодније.
„Сви смо деца једсног света“ тема је Јавног часа који је одржан у у ОШ „Димитрије Туцовић“, издвојено одељење на Златибору. Час су осмислиле учитељице ове школе, са циљем да својим ученицима који долазе из других земаља, учење и дружење са децом из чајетинске општине, а конкретно другарима из ове школе, учине лепшим и лакшим.
"Повод за овај јавни час је ситуација коју имамо у неколико година уназад, а то је велики прилив деце из других држава. У том смислу смо желели да учинимо тој деци добродошлицу овде, као и угодан боравак и школовање, и живот уопште", рекла је Наташа Меловић Чантрић, учитељица.
Њена колегиница Радмила Мијаиловић додаје:
"Ми, просветни радници, у сваком тренутку желимо сваком детету да се осети пријатно и добродошло, наравно - да заврше све настване садржаје који су обавезни, па некад користимо гугл преводилац, или након часова сарађујемо са родитељима итд."
Марко и Стефан Милекић живели су до пре годину и по дана у Украјини. Српски језик су учили уз оца који је из златиборског краја, а ове јесени су кренулиу у трећи и први разред у школи на Златибору. У учењу се, кажу, добро сналазе захваљујући новим другарима и предзнању језика.
"Са оцем говоримо српски, а долазили смо код бабе у Јабланицу сваке године", објашњава Стефан.
"Када смо дошли 1. септембра овде, одмах смо упознали другаре и другари су нам били добри", додао је његов старији брат.
Ена има 8 година и дошла је недавно из Прага у Чешкој. Први утисци о Златибору су повољни.
"Чист је ваздух; имам много нових пријатеља од почетка".
У својим презентацијама, деца су представљала заставу, грб, језик земље из које долазе, главне градове, места у којима живе, писце и спортисте, популарне песме. На питање шта им највише недостаје из места из којих су дошли, рекли су да би волели да поново виде своје старе школске другове, учитеље и школу, као и оједине делове града у којима су најрадије ишли.
Тара Ракић, ученица 5/4 одељења, у свом разреду има другаре из Русије и Аустралије. Тара каже да су лепо прихваћени и да је са њима дружење и учење занимљиво.
Осим из Чешке, Русије, Украјине, ту су и деца из Бугарске, Турске, поменуте Аустралује, као и из некадашњих југословенских република. И, сви су, као што тема каже, „деца једног света“ у којем уз добру вољу и пријатељство не постоје баријере и границе.
