На сцени Културног центра на Златибору синоћ, 17. марта одиграна је представа "Успомене Саре Бернар" по тексту Џона Марела у адаптацији и режији Сташе Копривице. Представа је одиграна у сарадњи Женског центра Ужице и Културног центра Златибор.
Дуодрама "Успомене Саре Бернар" изведена је синоћ у позоришној сали Културног центра на Златибору. Комад написан по истинитим фактима из живота легендарне француске глумице Саре Бернар маестрално је представио публици сјајан глумачки тандем, Тања Бошковић и Дејан Ђоновић. Тема представе јесте расветљавање живота Саре Бернар кроз њене последње дане и ретроспективним повратком у прошлост, пишући мемоаре, уз помоћ свог секретара и пријатеља Жоржа Пита.
"Кадa се из ове перспективе погледа, она је била прва планетарна звезда. Замислите, тада, на француском језику се одважила да игра све што год је хтела. Смењивала је управнике француске комедије, играла је у Америци где је људи нису разумели, где никада дошло позориште није, она је ишла, имала је невероватну одважност, била је крајње екстравагантна особа и мени се то јако допало. Била сам пресрећна када је Сташа Копривица изабрала да то ради са мном и са Дејаном. Ја имам дугачку биографију, и филмску и позоришну, али о тој врсти гламура не може да се прича, то не може да се пореди уопште. Друго, ви имате сада друштвене мреже где вас до те мере демистификују, да о звездама нема разлога да се прича. Морам да кажем и то да имам 52 године искуства живота у позоришту, а да сам и даље здрава, у сваком смислу те речи", каже Тања Бошковић, глумица.
У форми нежне, топле, духовите приче представа отвара и тему пријатељства, једног веома комплексног несавршеног и напорног односа глумице и секретара, дугогодишњих пријатеља.
"Они јесу, на неки начин, ајде да не кажем пријатељи, али имају можда и чвршћу везу, као да су јабука која је пола зелена а пола црвена и некако се склопила. Они су упућени једно на друго и ово јесте прича о једној вези, или можда о целовитости човека који некако осећам да је састављен и од мушког и од женског неког принципа. Неко универзалније значење и значење у позоришту, јесте тај симбол који представља Сара Бернар као врхунска уметница која је харала свим сценама света пре неких 100 година", рекао је Дејан Ђоновић, глумац.
Представа је до сада одиграна скоро 50 пута, од тога шест пута по градовима Канаде протеклог октобра а према речима глумаца, план је да се са извођењем настави још дужи временски период и да уживају у овој причи о уметности, причи о симболу вечности која и јесте есенција и прича о позоришту, и генерално о уметности.
