Постројење за прераду отпадних вода на Златибору данас су са, представницима ЈКП „Водовод Златибор“ Чајетина, посетили технолози из Словеније из фирме „Хидроинжењеринг“, како би исконтролисали досадашњи рад постројења и помогли у решавању евентуалних проблема.
Постројење за прераду отпадних вода на Златибору налази се у последњој фази пробног рада, а данас су постројење посетили технолози из Словеније који су и донатори овог пројекта, како би додатно унапредили и побољшали његов даљи рад. О целокупним процесу кроз који се пролази како би вода била технички исправна, за “Златиборпрес“ је говорио словеначки технолог Дамир Мехнадић.
„Сваки дан примамо око 5- 6 кубика отпадне воде . Вода пролази кроз цело постојење и кроз различиите технолошке склопове из којих се један део полутаната одстрани из отпадне воде. Прво се очисте грубим решеткама; флаше, чаше и сви груби материјали, накох тога се чисти песак, масноћа и затим вода иде на биолошки процес где се одстањују ХПК (хемијска потреба кисеоника), одстрани се амонијак, нитрат и фосфор. На крају отпадна вода излази из постројења и има приближно исти квалитет као што има река. Имали смо пар проблема које смо решавали, а то су технолошки проблеми, и зато и постоји пробни рад уређаја, како би се у току пробног рада сви проблеми решили“, рекао је Дамир Мехнадић, технолог у фирми „ Хидроинжењеринг“ Словенија.
Постројење на Златибору доприноси смањењу загађења животне средине , посебно водотока , а прерада се врши најсавременијом електро опремом. Захваљујући овој инвестицији, у Црни Рзав и Дрину иде искључиво прерађена и технички исправна вода.
„Постројење функционише, употпуности се издваја сав груби отпад који се налази у води. У наредном периоду потребно је увести и оспособити дезинфекцију и дехидратацију муља“, рекао је Душан Ковчић, технолог постројења за прераду отпада на Златибору.
Једна од најважнијих подухвата и инвестиција општине Чајетина и корак ближе циљу да постане прва еколошка општина,кажу представници ЈКП „Водовод Златибор“ Чајетина, јесте постројење за прераду отпада која је најсавременија у овом делу Европе.
Сања Глишовић
