У Етнографском музеју у Београду је, поводом обележавања Међународног дана жена, одржана свечаност Ладиес Фирст – Награда Добрила, током које је представљен превод монографије „Добрила” на енглески језик, аутора Зорана Јеремиц́а, и најављена истоимена награда коју је Делегације Европске уније у Србији установила са жељом да подржи и обезбеди већу видљивост континуираном прегнућу усмереном ка развоју и промени заједнице и родној равноправности. Свечаности су присуствовали бројни представници међународних и домаћих институција и организација, културног и јавног живота.
Награда носи име по Добрили Васиљевиц́-Смиљаниц́, жени која је не само препознала традиционалну склоност златиборских жена да се баве израдом одевних и употребних предмета од вуне, већ је 1963. године покренула формирање погона домаће радиности у оквиру Земљорадничке задруге. Ручни радови настали у оквиру ове јединствене организације, у коју је до 1991. године било укључено око 2,500 жена из ужичког краја, убрзо су постали препознатљиви на домаћем и иностраном тржишту. Током тридесет година, ови уникатни предмети од вуне били су излагани у свим републикама бивше СФРЈ, затим у Паризу, Бриселу, Копенхагену, Диселдорфу, Москви, Риму, на сајму моде у Лиону и на сајму занатства у Минхену.
Емануеле Жиофре, амбасадор Европске уније у Србији, је на свечаности у Етнографском музеју, истакао да ће први лауреат ове награде, коју је дизајнирала позната српска вајарка Марина Нићифоровић, бити познат 2025. године, а да се вечерас одаје признање за животно дело Добрили Васиљевић Смиљанић у домену оснаживању жена у руралним областима Златибора, које је уручио Добрилиним унуцима, Дуњи и Григорију Смиљанић.
„Добрила је препознала оснажујући потенцијал традиционално женске вештине и свој радни век је посветила освајању економске и друштвене једнакости жена на селу Златиборског региона. Она је пионирка и права шампионка еманципације! Овом наградом желимо да јој одамо почаст и да наставимо да препознајемо значај њеног наслеђа у савременом животу”, казао је Жиофре и истакао да је њен рад пример за изградњу заједнице, солидарности, инклузивности и родне равноправности коју заступа Европска унија.
„Ово је прича о Добрили Смиљанић, жени заслужној што је читав свет чуо за мало српско село Сирогојно у Златиборском округу, величанствене модне креације које су створиле спретне руке тамошњих сеоских плетиља“, казала је Маја Гојковић, потпредседница Владе, министарка културе и председница Координационог тела за родну равноправност: „Ова свечаност, уприличена управо у музеју који чува наше богато етнографско наслеђе, само је мало враћање дуга хероини која је оставила неизбрисив траг у очувању културног наслеђа и неговању старих заната и дала неизмеран допринос економском оснаживању жена и остваривању принципа родне равноправности, обезбеђујући да свака од плетиља добије националну пензију", додала је Гојковић.
Директорка Музеја на отвореном "Старо село Сирогојно" Светлана Ћалдовић рекла је да су Добрила Смиљанић и њене плетиље, као и Сирогојно, ушле у историју српског народа и државе. „Како описати визионара, ентузијасту, просветитеља, креатора, уметника супругу, мајку, пријатеља, а изнад свега жену? Добрила је дама од стила, великог и храброг срца, пуног разумевања и племенитости“, истакла Ћалдовић.
„Част нам је што можемо на неки начин да будемо домаћини једне овако велике свечаности и пошаљемо поруку на који начин ми хоћемо да поштујемо и негујемо оно што је културно наслеђе Србије“, казао је Марко Крстић, директор Етнографског музеја у Београду.
Тема и порука овогодишњег Међународног дана жена су Уложимо у жене: убрзајмо напредак и Инспириши инклузију. Промоција права жена и девојчица у свим аспектима живота може се постиц́и само ако улажемо у жене и инспиришемо друге да разумеју и вреднују инклузију жена и девојчица. Промовисање и очување родне равноправности ствара праведна, мирна и инклузивна друштва, обезбеђује просперитетне и праведне економије и здраву планету за будуц́е генерације, што је истакнуто у ЕЕАС-овој Агенди за различитост и инклузију 2023-2025.
У Етнографском музеју у Београду представљен превод монографије „Добрила“
