Храм Светог Преображења Господњег на Златибору, који спада у ред најлепших у западном делу Србије, недавно је добио новог свештеника, Давида Селаковића. Преносећи нам своје прве утиске службовања у крају где је рођен, парох Селаковић каже да храм изазива дивљење свих који га посете, и да су са радошћу примили вест да су поред светих литургија, које се служе сваке недеље и празника, од недавно уведена и вечерња богослужења.
Свештенику Давиду ово је трећа парохија по реду. Након непуне три године службовања у селу Рудница, које се налази на граници са Косовом, по одлуци епископа Хризостома, премештен је у село Гунцати, у гружанском крају, где је провео пуних девет година. Благословом владике Јустина, сада службује у Храму Светог Преображења на Златибору. Каже да је своје детињство провео на Златибору и околним селима где је проводио летње распусте, тако да се осећа као свој на своме.
Читав комплекс, поред цркве, садржи и парохијски дом, конак, продавницу и просторије за паљење свећа. Храм спада у један од најлепших у овом делу Србије, па стога привлачи све већу пажњу туриста који посећују Златибор.
„Храм је прелеп. Један од најлепших у овом делу Србије. Велики је али је пун мештана који су редовни на недељним богослужењима, али и туриста који га свакодневно посећују, диве му се и своје одушевљење уписују у књигу утисака. Ја верујем да ће бити још лепши када се цео ослика изнутра. Од 1. јула кренули смо и са вечерњим богослужењима“, каже парох Селаковић.
Темељи овог храма постављени су 1993. године. Грађен је прилозима верника, донатора и средствима локалне самоуправе, а освећен је на Михољдан 2013. По свом архитектонском концепту представља сложену комбинацију различитих стилских утицаја, а монументалност и централну просторну организацију куполног храма са троделним олтарским простором на источној страни и пространом припратом надвишеном звоником преузео је са задужбина светородних владара лозе Немањића.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
