У Кривој Реци одржан је први од низа планираних састанака зарад представљања програма за одрживи развој села на подручју општине Чајетина.
Пример са буретом које не може да задржи течност искоришћен је на састанку у Кривој Реци да се илуструје како недостатак једног чиниоца може да буде погубан за пољопривредну производњу. Идеја програма за одрживи развој села је да се директно са људима на селу ради на проналажењу тих проблема и правим решењима. Компоненте овог програма су анализа фактора непосредно на терену, процена искоришћења ресурса, а помоћ људима на селу биће неки постојећи системи као што су програмска финансирања и Агро-технички центар.
„Суштина приче јесте комуникација, да оваквим скуповима лоцирамо проблеме и захтеве. Да видимо шта људима треба, на шта можемо да одговоримо и шта заправо јесте оно чиме свако село понаособ треба да се бави. Нису исти захтеви произвођача у Рожанству, Кривој Реци, Стублу, Јабланици или Доброселици. Постоје тенденције, људи се профилишу према локацији на којој живе, према културама којима располажу, а Екоаграр је ту да координира, да посаветује, да усмери и да пружи подршку,“
каже Марко Марић, директор Еко аграра и коаутор програма иза ког стоји ово општинско предузеће. Новост је стварање сеоских развојних центара који су по скраћеници названи СРЦЕ. Идеја је да у пренесеном и буквалном значењу свако село има своје СРЦЕ, односно групу људи из села који би посредовали у сарадњи свих произвођача, Еко аграра и стручњака из науке.
„Ради се о организовању неформалне групе заинтересованих мештана који су заинтересовани за развој производње на свом газдинству. Заједно у сарадњи са струком и науком, и уз подршку Златиборског Еко аграра, уз подршку општине радимо на идентификацији оних фактора који ограничавају већа постигнућа или на тражењу нових могућности. Заједничким снагама гледамо како можемо да унапредимо постојећу производњу са једне стране, или пак, са друге стране да изнађемо неке нове могућности које могу да донесу приходе на газдинству,“
каже аутор програма професор Драган Терзић који предаје на Пољопривредном факултету у Крушевцу, а члан је и одбора за село академије САНУ. Радио је на развојним пројектима за село у земљама Африке и Азије.
На првом састанку у Кривој Реци већински су били произвођачи који се баве млечним говедарством, који су на питање о проблемима и ограничењима између осталог навели проблеме са условима тржишта и државном јавном политком. План је да се ускоро овакви састанци одрже у свакој сеоској месној у општини, а овај пројекат требало би да буде увод у стварање нове вишегодишње стратегије руралног развоја општине Чајетина. С обзиром да је реч о новом систему, постоје надања да се овакви програми представе и у другим местима у Србији.
